О раду Бх. омладинског савеза у Шведској за Моја БиХ – Ослобођење говори његова предсједница Илма Цапрња

Ти си Швеђанка?, људи обично провокативно питају. Јесам. Кад сам у Босни, ја сам Швеђанка, али чим се поново вратим у Шведску, постајем Босанка. Чудно, зар не”, каже на почетку разговора за Моја БиХ двадесетдвогодишња Илма Цапрња, студентица четврте године Медицинског факултета у Лунду и предсједница Бх. омладинског савеза у Шведској (БХУФ).

Након што је Илмина мама Амела избјегла из Рогатице, а бабо Амир из Приједора, судбина их је спојила у школи шведског језика, Брат Берин и Илма су овдје и рођени.

Данас Илма живи у Лунду, малом граду на југу Шведске, гдје поред обавеза на факултету ради и као пројект-менаџер у Матхиватиону, пројекту чији је циљ развој школства у овој скандинавској земљи. Међутим, својом најдражом обавезом сматра активност у БХУФ-у, кровној организацији за сва бх. омладинска удружења у овој држави. Организација ове године слави 25 година постојања. У организацију се могу учланити сви, али рад у главном одбору подразумијева поштивање сљедећих правила: чланови се демократски изгласавају и мандати су временски ограничени. Мијењање одговорних особа осигурава рађање нових идеја, истиче Илма.

– Кад је БХУФ тек основан, главни циљ је био дружење и интеграција у шведско друштво. Данас више нема потребе да се боримо за интеграцију, по том питању смо међу најбољима на свијету. Ми се боримо да не заборавимо нашу лијепу БиХ из које су наши родитељи протјерани или су је напустили из других разлога. Већина наших чланова рођена је у Шведској, па је то разлог више да развијамо и одржавамо везу са Босном и Херцеговином. Наши чланови желе да се осјећају дијелом бх. друштва једнако као и шведског, па су активности у удружењу комбинација најбољег од обје културе, истиче Илма, додавши како у домовини блиско сарађују са Министарством за људска права и избјеглице БиХ.

Овогодишње активности обухватају камповање за омладинце, гала вечер, фудбалски турнир, скијање и хуманитарно путовање у БиХ. Осим тога, за чланове у Шведској постоји пројекат “Заједно смо јачи”, у склопу којег се прикупљају средства за дјецу и омладину у БиХ. Током путовања у домовину заједно са члановима дијеле потрепштине дјеци и омладини која немају родитеље или која су угрожена.

– Пројекат “Заједно смо јачи” је, као сасвим мала али значајна иницијатива, покренут прије неколико година. Досад смо укупно донирали 50.000 еура. У плану имамо остварење још боље сарадње са домовином, али и да учествујемо у јачању мреже младих из БиХ у цијелом свијету. Ми волимо нашу Босну и Херцеговину и мислимо да су наши млади способни да допринесу развоју БиХ. Већина нашег досадашњег доприноса је финансијског и хуманитарног карактера, али мислим да можемо много допринијети и знањем које смо у иностранству стекли, сматра Илма.

Босну посјећује најмање два пута годишње, мада сматра да никад није довољно. Осим што се радује посјети родбини и петици са кајмаком у ћевабџиници Жељо 2, открила је шта јој је ипак најдраже.
– Знате кад негдје отпутујете и након одређеног времена се вратите кући, отворите врата и запахне вас мирис дома? Е то је тај посебни мирис Босне, којем се највише обрадујем, истиче Илма Цапрња.

Са нама је, за крај разговора за Моја БиХ, подијелила и једну симпатичну анегдоту из свог дјетињства.

– Кад сам била мала са собом сам увијек носила играчку- плишаног мајмуна. Једног дана сједила сам са мајком Хаџиром, након што сам у вртићу научила прве шведске ријечи. Одједном сам почела причати само шведски. Мајка ће мени: “Илма драга, немој на шведском причати, знаш да ја ништа не разумијем”, а ја ћу на то: “Мајка, не причам ја са тобом него са мајмуном”.

Пише: Ема Џанановић

Преузето: Моја БиХ