Др. мед. вет. Аида Шарић са адресом боравка у Аустрији, током априла 2019. године била је ангажована на Фармацеутском факултету Универзитета у Сарајеву, као једна од учесница програма преноса знања из исељеништва у јавне институције у Босни и Херцеговини, а који се реализује у оквиру пројекта „Дијаспора за развој“ („Д4Д“) – пројекат Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине и Владе Швицерске, у партнерству са Развојним програмом Уједињених нација (УНДП) и Међународном организацијом за миграције (ИОМ).

Шарић је Ветеринарски факултет завршила у Сарајеву 2004. године, након чега из приватних разлога одлази из БиХ. Тренутно живи у Аустрији, гдје ради као једна од пет ветеринара на Одјељењу за биомедицинска истраживања Медицинског универзитета у Грацу. Осим посла ветеринара, задужена је за савјетовање и евалуацију пројеката везаних за покусе на животињама, едукацију и оспособљавање особља за рад на лабораторијским животињама, као и на развијању алтернативних метода у сврху обуке.

На Фармацеутском факултету у Сарајеву  Шарић је студентима и академским радницима одржала предавања на теме: “Презентација БМФ и његова улога на Медицинском Универзитету у Гразу” и “Методе апликација медикамената и вађења крви код лабораторијских животиња”. Такође је у Ректорату универзитета у Сарајеву одржала предавање на тему регулативе и добре праксе поступања с експерименталним животињама у складу са ЕУ Директивом 2010/63.

У разговору са Шарић приликом њене посјете Министарству за људска права и избијеглице Босне и Херцеговине сазнали смо да је изузетно задовољна што је добила прилику учествовати у преносу знања из дијаспоре у БиХ као и да је представљање Одјељења за биомедицинско истраживање у Грацу изазвало интересовање и показало да у БиХ итекако постоји заинтересираност за теме из области биомедицинских истраживања. У конкретном случају успостављени су контакти и сарадња која је отворила могућност директног повезивања Фармацеутског факултета и Одјељења за биомедицинска истраживања у Грацу.

Шарић сматра да размјена знања кроз предавања, радионице и сам нетворкинг, сигурно може побољшати дјелатност из ове области на подручју БиХ. Истиче да већина колега у БиХ ради у складу са ЕУ или свјетским стандардима те сходно томе било би добро искористити искуства колега из иностранства и примјенити њихово знање, те на тај начин омогућити лакше доношење одговарајућих закона и њихове имплементације у пракси.

Шарић је мишљења  да постоји огроман број стручњака у БиХ дијаспори који су спремни помоћи, али неко мора направити први корак, а тај корак по њеном мишљењу требају направити институције, а не појединци. Сходно томе сматра нужним да институције у БиХ успоставе базу података која би обухватала бх. стручњаке из различитих научних дисциплина, а који  живе и раде ван граница БиХ те прикупљене податке (базу) доставе факултетима и научно истраживачким установама, како би оне са своје стране иницирале контакте. Истиче да уколико се успостави сарадња са појединим стручњацима из различитих области истраживања, да би ти стручњаци могли прењети своје знање стечено у иностранству, на исти или сличан начин на који је и она путем овог пројекта Министарства за људска права и избјеглице БиХ покушала да пренесе студентима и академском особљу Фармацеутског факултета Универзитета у Сарајеву.