ИЗВОР: Радиосарајево.ба

Босанскохерцеговачка дијаспора, упркос свим изазовима и проблемима са којима се суочава, иза себе је имала успјешну годину.

За бројне појединце из бх. дијаспоре 2018. година остаће упамћена по бројним сјајним резултатима и оствареним циљевима. Неки су доспјели на Форбесову листу, други су покретали бизнисе, кандидовали се за бројне функције.

Портал Радиосарајево.ба доноси преглед највећих успјеха бх. дијаспоре у 2018. години.

Фејзулах Фуји Авдић је дошао у САД када је имао седам година као избјеглица из Босне. Двадесет година касније, именован је за једног од младих лидера на које треба обратити пажњу. Фуји Авдић доспио је на Форбесову листу 30 најутицајнијих људи испод 30 година. У ексклузивном разговору за Радиосарајево.ба говорио је о свом путу од избјеглице из Зворника до титуле једног од најутицајнијих људи у свијету.

Азра Реџић стигла је 1994. у Неw Yорк, а данас је успјешна директорица школе.  За директорицу Основне школе Санчез (Sanchez) Азру Реџић долазак избјеглица са Порто Рика оживио је сјећања на рат у Босни и Херцеговини и њено избјеглиштво. Рођена је у Босни и живјела је тамо до своје осме године, када је избио рат, а она је постала избјеглица. Имала је велику тегобу, јер је иза себе оставила родбину и дошла је у нову земљу.

Ханка Грабовица била је кандидаткиња у утрци за школски одбор у америчком граду Utica. Ова Горажданка доселила се у САД 2001. године. Према њеним ријечима, бити члан Одбора за образовање једна је од најодговорнијих функција која се може додијелити било ком грађанину САД-а.

“Грађани помажу у планирању образовања САД-а. Локални одбор за образовање јединствена је америчка институција, која обезбјеђује да државне школе буду флексибилне и да одговоре на потребе локалних јединице, чинећи их релативно ослобођеним од гушења ефеката државне бирократије. Он је посвећен локалној контроли и одлучивању у образовању наше дјеце”, појаснила је Грабовица.

Нађа Макота сувласница је продавнице “Mak European Delicatessens” у Торонту.То није обична продавница већ је уједно и бурегџиница. Њен бурек познат је међу бројним становницима Торонта поријеклом са Балкана. У посљедње вријеме и Канађани све више долазе да пробају изворну босанску храну.

“Када су моји родитељи отворили ову продавницу, било је тек неколико сличних продавница. Ово је окус Балкана. Људи долазе са ширег подручја Торонта овамо, јер се желе осјећати као код куће”, изјавила је Нађа Макота, која је сада сувласница продавнице.

Босанац Амир Делић каже да је увијек имао срца да помаже људима, а одрастао је у држави коју је разорио рат, па су слике повријеђених људи и многе невоље биле свакодневнице за њега.

Делићев циљ је да разбије негативне митове и стереотипе о полицији. Често охрабрује родитеље да не користе униформу да плаше дјецу.

“Често чујем када неки родитељ каже свом дјетету: ‘Тај човјек ћете ухапсити ако не будеш добар’. Немојте то говорити дјеци да би казнили своје дијете, немојте их плашити”, поручује Делић.

Побјегао је од рата у БиХ, а данас његов програм користе милиони људи – Ирфан Шкиљан творац је планетарно популарног – IrfanViewa – програма за преглед и обраду фотографија и другог материјала.

“IrfanView је настао у пар непроспаваних ноћи заредом. Неки нагон ме тјерао да сједнем и програмирам, идеје су бујале из мене. Прве верзије програма сам ставио на неколико портала, направио једноставну web-страницу и био запањен када је након пар дана било доста посјетилаца. Почеле су стизати прве поруке с идејама за побољшање”, прича Ирфан Шкиљан.

Босанац Илко Ћорковић и идуће ће четири године, по свему судећи, бити градоначелник шведског града Боргхолма.

“Мене је као бившег избјеглицу изненадио раст Шведских демократа, иако су им неке предизборне анкете давале и више гласова од тих 17,6 посто колико су на крају добили. По мени, кључ за њихов раст је осам година владавине конзервативаца у периоду од 2006. до 2012. године. Тада је дошло до резања читавог низа права пензионера, па корисника социјалног система, као и незапослених. Створио се антагонизам у друштву који нису успјеле пребрисати ни четири године наше успјешне владавине, када смо постигли рекордну запосленост, привредни раст и читав низ других ствари. Проблем је био што су избјеглице од радикала означене као узрок свих проблема, па је на крају дио бирача ‘попио’ ту причу. Мене радује што је у мом Боргхолму раст ‘Шведских демократа’ био дупло мањи него на нивоу државе, као и да смо ми расли још више од њих”, наводи Ћорковић.

Рођена Сарајка, 29-годишња Лана Штековић данас слови за једну од најперспективнијих младих научница у америчкој савезној држави Илиноис (Illinois). Већ 18 година живи у САД-у и тренутно припрема докторат на Машинском факултету Универзитета Urbana-Champaign у Илиноису (UUIC). Лана Штековић је за Радиосарајево.ба говорила о свом животном путу, изазовима са којима се суочавала, животу у САД-у, те о животу и образовању у САД-у.

Хикмет Курбеговић се вратио из Швицарске и отворио фабрику у Санском Мосту гдје је запослио 70 радника.

“Искуство из Швицарске навело ме да покушамо урадити све да овдје задржимо људе и покренемо бизнис који ће младима осигурати нову прилику”, казао је Курбеговић.

Планови су, каже, ширење капацитета, те изградња пословног објекта површине 1.500 квадратних метара.

Босанац Армин Османчевић данас обнаша функцију генералног директора онлине платформе за продају MyBazar Malaysia, али његов успјех није дошао преко ноћи.

Каже да успјешан директор фирме у данашњем свијету бизниса мора увијек ризиковати.

Док је одрастао у Босни и Херцеговини 1980-тих година, Османчевић је имао врло сретно дјетњинство. Све се то промијенило преко ноћи и 1993. године, због рата у Босни, морао је отићи у Шведску.

“Нисам имао ништа осим одјеће на себи и снажне воље да преживим и изградим нов позитиван живот, а не да вријеме трошим на кукање”, испричао је Османчевић.