Златан Делић млади је рођени Тузлак који је прије двије године отишао на докторске студије у Берлин на Филозофском факултету Martin Luther Universitäta, гдје припрема докторат о теми „Књижевнице у Босни и Херцеговини између два свјетска рата“.
Са овим тридесетједногодишњим кустосом истраживачем разговарали смо у Сектору за исељеништво током његовог троседмичног ангажмана у Музеју књижевности и позоришне умјетности Босне и Херцеговине у оквиру активности преноса знања из исељеништва у јавни сектор у Босни и Херцеговини.
„За ову активност Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине сазнао сам прије неколико мјесеци од колега у Сарајеву и одмах сам послао пријаву овом министарству. Уз пуну подршку овој активности, увјерио сам се да пренос знања има смисла, те не постоји ниједан разлог да наши стручњаци у исељеништву својим знањем и искуством не помогну развоју Босне и Херцеговине. Мој ангажман се не завршава након три седмице, ширићу ову позитивну причу и наставити да помажем Музеју“, казао је Златан Делић.
Златан Делић и раније је сарађивао са Музејем књижевности и позоришне умјетности Босне и Херцеговине, а његов ангажман на преносу знања има двије димензије.
„Мој краткотрајни ангажман односи се на темат годишњака Музеја ‘Баштина’ који је ове године посвећен јужнословенским и осталим словенским књижевностима на њемачким и западноевропским универзитетима, њиховом тренутном статусу и будућности. Темат ће омогућити увезивање са истраживачима на њемачким универзитетима што је, на неки начин, увод у дуготрајну сарадњу Музеја и одсјека за словенске књижевности у Њемачкој“, објашњава Делић и додаје да дуготрајна сарадња, прије свега, подразумијева дигитализацију богате грађе Музеја књижевности и позоришне умјетности Босне и Херцеговине.
Жеља му је, како наводи, да Музеј књижевности и позоришне умјетности Босне и Херцеговине у будућности постане ресурсни центар за одсјеке за словенске књижевности у Њемачкој и другим западноевропским универзитетима.
С обзиром на то да је и према годинама и дужини боравка у исељеништву, прави представник „младе босанскохерецговачке дијаспоре“, питали смо Златана да ли је успио успоставити контакте са нашим људима у исељеништву или неком од организација?
„Када год сам у прилици дружим се са нашим људима у Берлину, али оно што желим истакнути је регионални контекст, који је, вјероватно због мог професионалног опредјељења, био неминован, јер је простор Балкана немогуће подијелити по линијама које ‘цртају’ књижевност и умјетност уопште“, казао је Делић.
Упознали смо га о формирању Репрезентативног тијела дијаспоре у Њемачкој, као кровне организације, за коју Делић сматра да је „права адреса за повезивање и у области културе“.
Незаобилазно је и питање планира ли да се врати у Босну и Херцеговину након што заврши докторске студије?
„Планирам остати у Њемачкој, али с намјером да помажем Босни и Херцеговини и будем спона између наших и институција у Њемачкој. Моја веза са домовином је нераскидива и све да хоћу, ја ту везу не могу прекинути“, казао је Златан Делић и послао поруку, прије свих, младима у дијаспори:
„Уколико посједујете компетенције, покушајте их пренијети у Босну и Херцеговину, не само због патриотизма, већ због тога што наша држава треба помоћ и подршку сваког свог грађанина, без обзира на то гдје се тренутно налази“.
