Извор: Портал Моја Херцеговина, 27. септембра 2018. године

Поријеклом из БиХ, али са сталном адресом у Аустрији, те дугогодишњим школовањем и искуством у области машинског инжињерства, Драгослав Вујановић одлучио је да прије 14 година у Лакташима покрене фирму за обраду метала на CNC машинама, под називом Tecnics Programme Engineering doo – TPE.

Како истиче, у Аустрији се родио, школовао и усавршавао, али су му бх. коријени омогућили да упозна обје културе. У раду са њемачким и аустријским фирмама стекао је завидно искуство, знање и вјештине, које је одлучио искористити да покрене своју фирму.

„Пошто сам завршио машинство, знам тачно шта Нијемци и Аустријанци траже, а јако ми је познато да су наши људи међу онима са најбољим квалификацијама. Осјећао сам се дужним да помогнем нашем народу, а прилика за то ми се указала када се један човјек одлучио да заједно са мном инвестира у све то. Јако је тешко убиједити инвеститора из Аустрије да прекорачи границу, а мени је некако пошло за руком“, говори нам Вујановић.

ТPЕ ради искључиво за аустријско и њемачко тржиште, а клијенти су задовољни само ако се испоштују термин испоруке и квалитет производа. Иако звучи једноставно, због високо постављених стандарда је врло захтјевно испунити ове критеријуме.

„Важно је држати корак са временом, не бјежати од модернизације и нових технологија. Оне су ту да нам обезбиједе ствари које раније нису биле могуће“, прича он, објашњавајући да у свом раду примјењује стандарде тржишта са којима сарађује.

Да развој фирме захтијева много труда и жртвовања говори и чињеница да је Вујановић првих пет година пословања дословно живио у својој фирми.

„У самој хали имам гарсоњеру у којој живим када сам ту. Првих пет година сам био потребан 24 часа дневно. Радило се цијели дан и ноћ, колико год човјек може да издржи, како би покренуо читаву машинерију“, присјећа се он.

Највећи проблем је представљао недостатак едукованог кадра. Глодаче и стругаре, који су неопходни за функционисање његове фирме, било је немогуће пронаћи, па је одлучио да их лично обучи.

„Тада сам био и наставник и програмер и CNC програмер и шпедитер и књиговођа… Све што једна фирма обухвата како би могла функционисати. Пошто ми немамо кадра у сектору машинства, доста људи је долазило да учи. Направио сам општу наставу машинства. Међу мојим радницима се налазе поштари, конобари, а срећан сам ако добијем аутомеханичаре јер су они већ држали алат у руци. Најмање има људи са машинства“, наводи Вујановић.

Спреман да своје знање и искуство пренесе на друге, створио је систем обуке за запослене. Снимио је предавања о општем машинству, обухватајући саме основе – како машине изгледају, шта се обрађује на њима и слично. Затим су дошле мало детаљније лекције – како намјестити једну ЦНЦ машину, узети нулту тачну, мијењати алате…

„Једна машина је интелигентна онолико колико је интелигентан човјек који њом управља. Ту едукацију сам припремио у дигиталној форми, подијелио им материјале, а након савладавања градива су пролазили тестирање. Неки од њих нису знали ни разликовати алате, па је едукација припремљена на нивоу обичног човјека који није имао ништа са машинством, а не машинског инжињера“, објашњава нам процес обуке.

Ни велика просторна удаљеност не може да стане на пут развоју фирме ТPЕ, којом руководи директорица Бранкица Попадић. Након 14 година рада, фирма је порасла на тридесетак запослених и завидан број клијената. Желећи да обезбиједе даљи раст и развој, пријавили су се на јавни позив Трансфер знања и вјештина, објављен у оквиру пројекта Дијаспора за развој (D4D), пројекта Министарства за људска права и избјеглице БиХ и Владе Швајцарске, у партнерству са UNDP БиХ и IOM БиХ.

Пројектне активности обухватају јачање капацитета фирме, што је директно улагање у њену будућност.

„Набавићемо софтвер уз помоћ кога ћемо пратити све наше производе и њихово стање, у којој су тренутно фази производње. Тренутно то радимо помоћу Еxcel табела, али да бисмо то урадили како треба, потребни су нам софтвер и хардвер, те едукација људи да га користе. Све то омогућава експанзију фирме. Ово ће бити наша прекретница у развоју. Не можемо се развијати ако не можемо примити више посла, а не можемо примити више посла ако нисмо најбоље организовани“, наглашава он, додајући да је циљ куповина више машина и запошљавање више радника.