Извор: Ослобођење, 18. септембра 2018. године, пише: Минела Памук

У посљедњих пет година USAID је обезбиједио 75 милиона долара за подршку економији БиХ. Овај износ односи се на пројекте и политику, за унапређење пословне околине, али и за пројекте који директно раде са бизнисима у вези са стручним оспособљавањем, приступом европским тржиштима и унапређење производње. Како је у разговору за Ослобођење рекао Питер Дафи, шеф мисије USAID-а у БиХ, тих 75 милиона дио је њихових дугорочних пројеката.

Помоћ

– Поред тих 75 милиона, потрошили смо још 20 како бисмо помогли фирмама да се опораве од поплава, фармама да се поново изграде, а помогли смо и општинама да поново изграде економску инфраструктуру која је уништена у поплавама, тако да то даје цифру од око 100 милиона долара, каже Дафи.

USAID, заједно са владом Шведске, годинама ради на пројектима ФАРМА, па нам реците на који начин су они помогли развоју пољопривреде у БиХ? Које области пројект подржава и које су захваљујући њему постигле највећи успјех?

– Наш генерални циљ је да помогнемо фирмама из БиХ да постану конкурентније и у БиХ, али и у региону и ЕУ. Када је у питању ФАРМА пројекат, радимо са произвођачима и прерађивачима у пољопривредном сектору да унаприједе квалитет, да им помогнемо да прошире производњу, да помогнемо малим фармерима који немају економска средства интегрисана у вриједносни ланац како би могли да се уклопе у веће компаније, те да помогнемо да разумију тржиште ЕУ. Истовремено, радимо са представницима власти, са инспекцијама, ветеринарском канцеларијом и агенцијама за безбједност хране како бисмо помогли да они удовоље ЕУ стандардима, тако да производи из БиХ буду прихваћени и да се извозе. Тренутно смо фокусирани на сектор перадарства, воћа и поврћа, млијечне производе и мало мање на љековито биље које се користи за лијекове и козметику.

Кажете, циљ Вам је био да помогнете развоју, а колико сте у томе успјели?

– Ако упоредите стање сада и прије неколико година, данашње мљекаре, прераду и производњу млијека, видимо да је остварено побољшање, посебно са сиревима који добијају бројне награде и извозе се. Министарство за спољну трговину и економске односе БиХ је недавно објавило да је сектор перадарства савладао све препреке како би могло да се извози у ЕУ. Такође смо прошле године имали усвајање стратегије на државном нивоу за пољопривреду и то отвара још пуно прилика за БиХ да се прикључи ЕУ. ФАРМА II има грантове вриједне 6,5 милиона долара, пола тих грантова још није одобрено, тако да се широм земље помаже мањим произвођачима коришћењем тих грантова да унаприједе производњу и да остваре приход за своје породице, мислим да смо на оба нивоа остварили успјехе. Али још пуно тога је остало да се уради.

Многе су погодности и могућности пред нама, али хоћемо ли ми знати да их искористимо?

– Један од великих изазова је да обезбиједимо да и пољопривредници и представници власти препознају те могућности и да развију начине да се оне искористе. Велики дио тога је дијељење информација, да обезбиједимо да се анализирају локални капацитети, али ја сам пун наде.

Потреба сигурно постоји, али хоће ли да буде ФАРМА III пројекта?

– Наш циљ је да помогнемо бх. фирмама да расту и да се отварају нова радна мјеста. Сваких неколико година правимо анализе како бисмо видјели који сектор има највише потенцијала и који сектор највише обећава. Гледамо и економске услове, али и оно што би власти требале да ураде, тако да ћемо сигурно наставити да радимо са малим фирмама.

Везе са БиХ

-Да ли ћемо то да наставимо да радимо у пољопривредном или неком другом сектору који  више обећава, одлучићемо до краја пројекта ФАРМА II.

Кренули сте и са пројектом Диаспора Инвест, какве је резултате дао до сада?

– Диаспора Инвест је пројект стар годину и по. Још је прилично млад, али већ сада превазилази моја очекивања. Многи људи су напустили БиХ половином 90-их, а ти људи су сада у својим раним 40-им годинама у Европи, Канади, у САД-у и имају добре позиције у фирмама вани, а некад су и сами директори тих фирми. Размишљали су о томе како могу да помогну БиХ. Не желе по сваку цијену да се врате у БиХ, али желе да имају везе са БиХ, желе да купују у БиХ и да преселе своју производњу овдје. Програм Диаспора Инвест говори о томе како да помогнемо тим људима, да узмемо њихове идеје, да их претворимо у реалност.

Како то радите?

– Имамо три главна начина на која то радимо. Први је да осигурамо услуге тим људима да би разумјели локално тржиште, како бисмо их спојили и ускладили са локалним партнерима, радимо са општинама да бисмо омогућили издавање дозвола, да би могли да отворе своје фирме овдје. Под два, обезбјеђујемо техничку помоћ да би удовољили стандардима ЕУ или другим стандардима. Имамо већ примјера да су неке од тих фирми пренијеле своју производњу, али сада кажу морамо поново цертификовати процес производње, морамо да удовољимо овим стандардима и то кошта. Ми ћемо помоћи да се изврши субвенција тих трошкова. Трећа ствар је да дајемо грантове да бисмо подржали неке трошкове који се јављају. То су мали грантови, али помоћу њих донекле дијелимо ризик. Фокусирамо се само на мале фирме за БиХ, имали смо интерес од много земаља, сад имамо партнерства путем грантова са 30 компанија, које су прошле године донијеле инвестиције више од 7 милиона КМ. За прву годину смо задовољни и мислим да постоји тенденција раста временом. Оно што је најважније код програма за дијаспору јесте да показује да људи могу успјети у БиХ.