Министарство за људска права и избјеглице БиХ је крајем јануара 2018. године позвало стручњаке из исељеништва и институције/јавне установе/академски сектор у БиХ да се пријаве за пријенос знања из исељеништва у БиХ, активност коју Министарство проводи у оквиру пројекта „Дијаспора за развој“. Пројекат ‘’Дијаспора за развој’’ је пројекат Владе Швицарске и Министарства за људска права и избјеглице БиХ, у партнерству са UNDP БиХ и IOM БиХ.

Међу првима, своју експертизу академској заједници и јавним установама у БиХ понудио је скулптор, доктор наука Адис Елиас Фејзић, који од 2005. године живи у Аустралији. За његово богато знање и искуство у области скулптуре, али и историје умјетности заинтересовали су се Академија ликовних умјетности у Сарајеву, Педагошки факултет у Сарајеву и Историјски музеј БиХ, те је почетком маја почео његов троседмични ангажман у овим установама.

Када се, на позив Министарства за људска права и избјеглице БиХ, одлучио пријавити за пријенос знања, Фејзић је превасходно имао намјеру помоћи у унапрјеђењу постојећег наставног програма на Академији ликовних умјетности у Сарајеву, односно допринијети оснивању докторских студија који у овом пољу образовања још не постоје у Босни и Херцеговини.

Адис Елиас Фејзић први је скулптор са титулом доктора наука у Босни и Херцеговини. Титулу доктора наука стекао је на Queensland College of Art, Griffith University, у Бризбејну (Аустралија), а у свом научном истраживању анализирао је умјетност стећка у контексту савремених умјетничких и социо-антрополошких околности, али и реактуализовао стећак као своју личну метафору и савремени креативни израз.

„Захвалан сам Министарству за људска права и избјеглице БиХ и партнерима ове институције за пружену прилику да вам пренесем знање и искуство, али и да нешто ново научим од вас“, казао је Фејзић на почетку предавања студентима Академије ликовних умјетности у Сарајеву у оквиру предмета Хисторија умјетности 20. стољећа. Више од 50 студената с великом је пажњом пратило Фејзићево предавање „Безвременост умјетности стећка“, што је тема његове докторске студије. Ништа мање интересовања за ову тему нису показали ни студенти на Педагошком факултету у Сарајеву, којима је Фејзић одржао исто предавање. Овим предавањима присуствовало је и у њима активно учествовало више од 120 студената, који су највишом оцјеном оцијенили Фејзићево предавање.

Увјерили смо се с коликим жаром Фејзић настоји своје богато знање о стећку пренијети студентима и заинтересовати их да и сами „уроне“ у ово непресушно врело босанског идентитета.

„Још једном желим нагласити да је пројекат преноса знања изузетно добар и користан, не само за инстистуције у БиХ, већ и стручнајке из дијаспоре. Признајем да сам на почетку предавања имао малу трему, али на крају мога ангажмана остати ће стећак испред Хисторијског музеја и, надам се, корисно знање које сам настојао пренијети судентима“, казао је Фејзић  и додао да је „стећак  наше крунско национално благо, које увијек можемо даље истраживати, јер их не можемо дефинисати само једном бојом“.

„За мене, и након доктората, стећци представљају отворено поље за наставак истраживачког рада и природан темељ и инспирацију за креативни рад. Важни су ми и као скулптору и као Босанцу, али са нагласком да стећак за мене има и дубље значење од оног које га дефинише искључиво као средњовјековни надгробни камен и културно наслијеђе. У том смислу, клешући своје савремене стећке, ја сам и насљедник традиције, али истовремено стварам и једну нову вриједност. Ово стварање новог и другачијег присутно је и у самом духу традиције стећака, јер не постоје два иста стећка“, сматра Фејзић.

Тај континуитет Фејзић је потврдио и током троседмичног ангажмана у оквиру активности преноса знања из исељеништва у БиХ. Наиме, под његовим менторством 19. маја почела је кипарска радионица на отвореном током које су студенти Академије ликовних умјетности у Сарајеву клесали споменик историчарки умјетности Мариан Вензел, која је дала значајан допринос проучавању и очувању културно-историјског наслијеђа БиХ. Њена заоставштина данас се чува у Хисторијском музеју БиХ.

Адис Елиас Фејзић  у Сарајеву је 1988. године завршио Средњу школу примијењених умјетности, одсјек кипарство, а на Академији ликовних умјетности дипломирао је кипарство 1997. године. Као  професор моделирања и цртања био је ангажиран у Средњој школи примијењених умјетности у  Сарајеву од 1996. до 2005. године. На Академији ликовних умјетности у Сарајеву био је асистент професору Кенану Солаковићу,  уз повремени ангажман на пољу међународне сарадње Академије.  На Monash University  Мелбурн, Аустралија, од 2013. до 2015. године био је асистент у истраживању код професора Хариза Халиловића, те је био ангажован и на  Royal Melbourne Institute of Technology (RMIT)  2015. и  2016. године.

Прије нешто више од пет година у Канбери је, поводом обиљежавања стогодишњице постојања главног аустралијског града и двадесет година дипломатских односа између Аустралије и Босне и Херцеговине, у овом граду постављена је скулптура босански стећак, дјело Адиса Елиаса Фејзића. И сам се слаже да је ово импресивно дјело обеиљежило његов рад задњих неколико година. Гдје год у свијету постоји интересовање Босанаца, Адис је спреман исклесати „свој стећак“.

Немогуће је ову причу о Адису Елиасу Фејзићу завршити без његовог промишљања о односу према својој домовини.

„У Аустралију сам први пут дошао 2005. године и од тада живим на релацији између Сарајева и Бризбејна. Ја сам стварно болестан за Босном. Вријеме ми отприлике стане када се одлијепим са бутмирске писте и поново се настави када слетим на ту исту писту“, казао је Фејзић, који с таквом лакоћом прича о животу између ова два града као да се ради о удаљености од тек којих десетак, а не близу 15.000 километара.