Широм свијета живи око два милиона грађана БиХ, а само у посљедње четири године земљу напустило је око 150.000 људи. О значају миграција, доприносу бх. дијаспоре те пројекту мапирања дијаспоре за Нови дан је говорио професор Хариз Халиловић. Халиловић је истакао да је сан сваког мигранта да постане невидљив као мигрант.

Отприлике годину дана у 10 земаља свијета радило се на мапирању бх. дијаспоре. До каквих сте података дошли?

Пројект мапирања дијаспоре је студија у оквиру ширег пројекта “Дијаспора за развој” и он има више својих фаза. Ово је била кључна фаза јер је по први пут направљена једна студија, истраживачки пројекат који је специфично у десет земаља истражио наше људе. Ко су ти људи, одакле долазе, чиме се баве, како живе, колико их има и по први пут се ишло даље од оних бројева, процјена. Битно је гдје су ти људи, какве су њихове везе са Босном и Хецеговином јер је њихов потенцијал огроман. Знамо да постоји али како га сада суставно кроз политике, уредбе из БиХ на неки начин прво признати јер постоји и каналисати тамо гдје треба.

Ко су ти људи?

Постоји пуно стереотипа о дијаспори а ради се о једној врло хетерогеној скупини људи или скупинама диљем свијета. Два милиона је јако пуно. Тешко је говорити о стереотипима јер они не показују ону стварну ситуацију. Постоје варијације које су од земље до земље, варијације између разних градова. Бити дио дијаспоре у Ст. Луису је другачије него бити дио исељеништва у Фениксу.     

Шта их разликује?

Одређује их културни миље у којем су се населили, бројност у којој су се нашли, индустрије које су доминантне, приступ квалитетном образовању. Постојање активне миграцијске политике која постоји у Шведској или Аустралији. Сви ти вањскли фактори утичу на то како се та дијаспора развила, докле је стигла, које су јој генералне карактеристике.

Гдје су људи боље интегрисани у Европи, Америци или Аустралији?

Људи су интегрирани тамо у друштва каква јесу. Користити шведски модел интеграције за САД је погрешно зато што је начин живота у САД-у другачији. Рад, та врста капитализма је сасвим другачија у односу на шведски модел.    

Које су сличности?

Наши људи усељеници у Аустралији и Шведској имају јако доста сличности. Сличности су у нивоу интеграције. Сан сваког мигранта је да постане невидљив као мигрант а да се уклопи у заједницу. У Шведској је углавном прва генерација Босанаца и Херцеговаца који су се такође нашли и у Аустралији. Не може се говорити о некаквим трећим генерацијама. У међувремену наше дјевојке су постале мисице Шедске, Аустралије. Имамо наше људе који су у филмској индустрији, политици, интересантно је да се све то десило у оквиру неких тридесетак година. Интересантно и невиђено за људе који долазе из потпуно других културних средина. Када дође Британац у Аустралију он је дошао у своју земљу а када дође један Босанац из Жепе, Сребренице, Приједора он не познаје ништа али се наши људи успију захваљући активној политици интегрисати.

ИЗВОР: Н1

ФОТО: UNDP БиХ (Имрана Капетановић)