ИЗВОР: Ослобођење 02.07.2018. године, пише: Адем Џаферовић
Директори фирми ГАТ и “Сућо” Алмир Гвожђар и Суад Бешлић, као некадашњи исељеници, кажу да задовољан радник никад неће отићи из Босне и Херцеговине.
Алмир Гвожђар, директор фирме ГАТ из Санског Моста, и Суад Бешлић, директор фирме “Сућо” из Живиница, за Ослобођење кажу да је за побољшање економског стања у Босни и Херцеговини кључна промоција. Промоција којом би, кажу, политичари информисали стране инвеститоре о погодностима које их чекају у нашој земљи.
Плата од 2.000 КМ
Гвожђар је за вријеме рата био ван БиХ, а бизнис је покренуо 1996. Фирма ГАТ се бави обрадом метала, ЦНЦ технологијом, токарењем са вишеосним стројевима и запошљава 82 радника. Према ријечима директора, 80 посто промета иде ван граница БиХ.
– Један од мојих мотива за повратак у БиХ је био слоган “Хоћу кући”. Када сам се вратио 1996, нисам више ни помишљао да одем у Њемачку, а знамо сви у каквом је стању држава била – пуно горем него сада. И тада је било теже покренути било какав бизнис него данас. Од тога да сте више пута у току дана остајали без струје, до тога да нисте имали гдје да купите било какав алат или опрему. Данас нам долазе разни трговачки путници и нуде све живо, прича нам први човјек ГАТ-а.
Бешлић, иначе ратни војни инвалид, бранио је БиХ са 17 година. Рањавање га је и одвело у Минхен, гдје након лијечења остаје да ради. Истиче да је могао узети њемачки пасош, јер је дуго био у тој земљи, али му то није био приоритет, већ како да покрене нешто у мјесту у којем је рођен. Није се покајао.
– Мене су носталгија и патриотски дух натјерали да се вратим. Желио сам се вратити и покренути неки пројекат. Довезао сам то ватрогасно возило, презентирао га у БиХ и рекао сам “ово ћемо правити у мојој домовини”. Ми смо фирма која је основана у Њемачкој и бавимо се производњом ватрогасних возила. Једина смо фирма у Баварској покрајини. Радимо за европско тржиште, као и за Кину и Тајван. У БиХ радимо читав алуминијски програм, направимо конструкцију возила, а онда га дигнемо на камион и возимо на лакирање, каже директор фирме “Сућо”, која тренутно запошљава 32 радника.
СУАД БЕШЛИЋ: НЕМА ПРОСТОРА ЗА НОВЕ ОБЈЕКТЕ / СЕНАД ГУБЕЛИЋ
Највећи план који је први човјек ГАТ-а ставио пред себе јесте да просјек плате радницима 2020. године буде 2.000 КМ. Тренутно је, каже, 1.600 КМ.
– Да бисмо то остварили, потребно је радити на интерним процесима, на дизању продуктивности, истиче Гвожђар, те се осврће на процедуре приликом отварања фирме у БиХ.
– Када сам регистровао фирму 1996. године, мени је требало свега седам дана да то урадим. Данас је то нешто сложеније, имамо ПДВ број, имамо порезни систем који је мало другачије уређен него тада и нешто дуже то траје. Међутим, нису то никакве препреке и нешто што се не може ријешити, говори он.
Гвожђар додаје да је потребно направити сарадњу преко неког министарства, те да је најмање битно којег.
– Битно је да је држава препознала да је дијаспора та која може донијети развој у БиХ. Било која фирма из БиХ, да би пласирала робу у западну Европу или на било које друго тржиште, треба да уложи јако пуно новца. Имамо наше људе у исељеништву који су присутни у свим сферама привреде, који су одлични амбасадори и раде то искључиво из љубави. А управо је најбоља пропаганда “од уста до уста”, без неких медијских кампања, ријечи су директора ГАТ-а.
И Бешлић сматра да нисмо свјесни “тежине своје дијаспоре”.
– Било би добро када би се могли направити неки тимови на нивоу државе. Ја сам двије гигантске фирме довео у Живинице и 500 радника ће се запослити за годину. Одавде не треба одлазити, само треба донијети посао. Велике фирме у Њемачкој имају проблем са радном снагом. Треба им покуцати на врата и рећи “шта ми можемо урадити за вас”. Нека опшине у БиХ покрену пројекат у којем ће рећи шта нуде. Напримјер, нека Општина Сански Мост каже: “Ми нудимо те и те локације за отварање фирме”. Када то погледају људи из иностранства, они ће рећи: “Идемо ми радити тамо”. Ја начелнику нисам ишао, он је мене сам нашао. Кад је видио шта радимо, није могао вјеровати да то само четири фирме у свијету раде, односно да је свјетски производ стигао у Живинице, те да га сада раде наша дјеца, говори Бешлић, те се осврће на царинске услуге.
– Македонија шест дана чека да им камион изађе с границе, Србија чини ми се три дана. Ми из БиХ чекамо сат. Пошаљем у 12 сати спаковану робу из Живиница на царину, мени у 15 сати јављају да је роба прешла Орашје. Штета је што то људи не знају, јер то је нешто гдје смо испоштовани, додаје.
АЛМИР ГВОЖЂАР: ИНВЕСТИТОРИ НЕЋЕ ДОЋИ САМИ / СЕНАД ГУБЕЛИЋ
На питање зашто би тек тако инвеститори дошли у БиХ, Гвожђар каже да је разлог повољан порески систем, те поручује да власт у БиХ треба радити на промоцији земље као поуздане средине за инвестиције.
– Она је стварно поуздана. Убијеђен сам у то да је наш порезни систем бољи него у било којој земљи у региону или западној Европи. Управо тим сегментом бисмо требали привлачити стране инвеститоре, али, нажалост, наше институције то не раде. Повољан порезни систем се мора промовисати на сва уста. Мало ко у Њемачкој зна за њега. Ми смо донедавно имали порезну стопу нула посто и то нико није знао. То су знали, рецимо, људи у Њемачкој којима сам ја то испричао, али нисам ја задужен за то. Многи су доносили инвестиције у моју средину на основу тога, јер су рекли “нула посто, па одох одмах отворити фирму”. Ја сам то начелнику говорио, треба да одеш на инострани сајам привреде, ставиш плакат “БиХ – Сански Мост – порез на добит 10 посто – ПДВ 17 посто”. Буди сигуран да ћеш за мјесец имати инвеститора, говори директор ГАТ-а.
Стварање радника
Обојици је тешко наћи адекватну радну снагу, а узрок виде у лошем образовном систему.
– Када је ријеч о незапосленим, увијек се враћам на систем образовања у БиХ, који је доста лош. Ми све те незапослене додатно морамо образовати, јер људи су жељни посла, али не знају радити. С нашим људима се заиста може радити уколико их се адекватно обучи, наводи Гвожђар, док Бешлић каже да је радника тешко наћи и за алуминијски програм којим се бави фирма “Сућо”, наводећи да и они “себи радника морају направити”.
Да има више слуха у Општини Калесија, Бешлић каже да би запослио знатно више људи.
– Да могу добити простор, запослио бих још 100 радника. Када питају како зауставити наше људе да не одлазе из земље, па зауставит ћете их управо овим, дајте му добру плату, минимално 1.000 КМ и човјек ће се оженити, основати породицу и никад неће отићи. Омладина из наше фирме је ишла на обуку у Њемачку и након завршетка обуке нуђено им је да остану и да раде тамо. Шта мислите зашто нису пристали и зашто су се вратили у БиХ. Само требају добри услови и сви ће остати, закључује директор.
