Босна и Херцеговина је једна од земаља која је обухваћена великим међународним истраживањем “Психолошки стресори и посљедице у понашању изазване пандемијом коронавируса” које истражује како пандемија утиче на животе људи широм свијета, јавља Анадолија.
Босанка Алма Јефтић, рођена Зеничанка, која као истраживачица у области психологије мира данас ради на престижном “International Christian University” (Међународни хришћански универзитет) у Токију, дио је еминентног тима стручњака који раде на међународном истраживању о коронавирусу.
– Идеја за истраживање је почела у потпуности безазлено након што је професор психологије Андреас Либерокс с Универзитета Аархус на Фејзбук групи која окупља психологе заинтересоване за методологију истраживања написао коментар о планираној студији и позвао колеге/колегице из групе да се придруже. Циљ истраживања је открити шта је то што највише узнемирава људе током периода пандемије, али и утврдити конкретне активности и понашања која нам помажу носити се са овом ситуацијом. Због тога, попуњавањем упитника помажемо психолозима, психијатрима, љекарима и свим осталим здравственим радницима да планирају програме превенције и конкретне приједлоге и интервенције за надлежне институције, казала је Јефтић.
Истраживачки пројекат који обухвата више од 45 земаља широм свијета, укључујући и Босну и Херцеговину, проводи Универзитет Аархус из Данске.
Циљ истраживача је утврдити како пандемија КОВИД-19 утиче на људе у различитим државама и културама, узимајући при томе у обзир и индивидуалне разлике. Поред тога, анализира се и повезаност између перципираног нивоа стреса и повјерења у владу, здравство, полицију.
– Имајући у виду да је БиХ послијератна земља у којој доста људи пати од посттрауматског стресног поремећаја, јако је важно да поведемо рачуна о менталном здрављу и дамо шансу стручњацима да нађу најадекватнија рјешења. У овом тренутку ми тек очекујемо прве податке, истакла је Јефтић која ускоро завршава докторат из социјалне психологије на Универзитету у Београду, а поред тога ради и као координаторка истраживачке мреже “Transnational Memory and Identity in Europe” при Савјету за Европске студије са Универзитета Kолумбиjа у Њујорку.
Сматра да је видљива присутност страха и анксиозности у цијелој БиХ, што је додатно увећано тренутном обавезном изолацијом, док су затвореност у станове и куће, измијењена свакодневница, повремени недостатак основних намирница у продавницама свакако само неки од могућих подсјетника на рат.
Сматра такођер да је у БиХ у овом тренутку много важније нагласити важност изолације, али и покушати омогућити нормалне услове за живот старијим особама и хроничним болесницима, достављањем хране и лијекова које сами не би могли набавити.
Истиче како је свима јасно да се цијели свијет суочава с истим непријатељем и по томе је ово јединствена ситуација, додајући да би људи требали организовати свој живот на начин на који то најбоље прати рутину коју су имали прије пандемије.
– Свакако је до сада имамо више времена за ствари за које иначе немамо много простора у нашем пренатрпаном распореду: дружење с породицом, читање, филмови и томе слично. Ипак, уколико имате потребу да се осамите и удаљите на тренутак од својих укућана с којим сада проводите много више времена него иначе – немојте сматрати да је то нешто што вас чини лошом особом. Самоћа је свима нама потребна с времена на вријеме и практиковати свакодневно неколико минута или дуже у самоћи окружени својим мислима је такође добро за ментално здравље, казала је Јефтић.
На крају још додаје да нема потребе за стварањем панике на друштвеним мрежама или у коментарима на онлине порталима те препоручује да се људи требају дистанцирати од таквих садржаја.
