Поводом одржавања‘’11. Дана Босанскохерцеговачке академије наука и умјетности у БиХ’’, разговарали смо са актуелним предсједником Академије проф. др. Емиром Фестићем током његовог боравка у Сарајеву. Др. Фестић је медицину завршио на Медицинском факултету у Сарајеву, а специјализацију из интерне медицине у Њујорку. Супспецијализације из интензивне медицине, пулмологије и медицине спавања успјешно је окончао на Маjо клиници у САД гдје је 2018. године добио звање редовног професора.
Министарство за људска права и избјеглице: Ово су већ 11. Дани БХАААС-а у БиХ, као предсједник како бисте оцијенили досадашње резултате?
Др. Емир Фестић: Број научних симпозија расте из године у годину. Гледајући пар година иза нас било је примјетно да су већину чланова Академије чинили љекари и да су медицински симпозији доминирали на ‘’Данима БХАААС-а у БиХ’’. Данас је ситуација другачија, сада имамо много већи број техничких симпозија. Што се тиче чланства, и ту смо расли те се родно избалансирали, данас у чланству имамо једнак број жена и мушкараца, или можда чак мало већи број жена.
До прије неколико година били смо у могућности одржати ‘’Дане БХААААС-а’’ у мањим мјестима која немају довољне хотелске капацитете, нпр. у Брчком или Зеници, међутим, ова манифестација постаје све већа тако да смо се ове године поново вратили у Сарајево. Морали смо потражити неке нове модусе организације па смо ангажовали професионалну агенцију за одржавање конгреса овог типа која је технички покрила организациони дио. Такође, овогодишњи цијелокупни програм се може пратити путем мобилне апликације за паметне телефоне којом смо не само уштедјели на средствима која би била утрошена за штампање, већ и повећали еклолошку освијештеност како код наших чланова тако и код учесника. Такође, ново издање научног часописа Acta Medica Academica, који издаје Одјељење медицинских наука АНУБИХ, није више у папирној форми већ у електронској и доступно је свим заинтересованим на веб страни БХАААС-а (www.bhaaas.org).
Иако смо протеклих година мијењали начин рада, основна нит је остала присутна од првих до једанаестих Дана БХАААС-а, а то је пренос знања из дијаспоре у БиХ, као и укључивост, отвореност за ангажовање свих који желе да размијене знања и искуства, чак и умјетничку експресију јер ми нисмо само научна већ и умјетничка организација. Дакле, отворени смо за све који желе да размијене знања и искуства.
Министарство за људска права и избјеглице: Кроз БХАААС реализују се сјајне активости, када размишљате о даљем развоју Академије у ком правцу би се требали даље развијати обзиром да се чини да сте превазишли оквире који су вам сада на располагању и да вам треба нека врста ширења, додатне подршке?
Др. Емир Фестић: Први моји утисци након другог дана одржавања 11. Дана БХАААС-а су да бисмо манифестацију требали лоцирати на више мјеста, а не на једном мјесту као што је то до сада била пракса. Организационо је ефикасније да идемо на више локација. Напримјер, симпозији медицине могли би се одржавати на медицинским факултетима, а предавања у болницама, симпозији техничке струке на машинским, електротехничким или сличним факултетима. У том случају факултети на којима гостују предавачи би могли помоћи око саме организације одређеног симпозија и обезбјеђењу простора. Чињеница је да је један од бенефита одражавања симпозија на једном мјесту умрежавање предавача и нас чланова али сматрам да би наш рад био ефикаснији уколико би гостовали на више мјеста, а чланови би се свакако могли окупљати на неким од културних догађаја које Академија сваке године организује. Циљ ових симпозија јесте да се пренесу знања и искуства стручњака из различитих бранши, па сам мишљења да би тај циљ био потпунији уколико би се предавања држала на факултетима гдје вјерујем да би присуствовао већи број студената. Оно што желим нагалсити јесте да је рад чланова БХАААС волонтерски. Симпозији се финансирају дјелимично из чланарина које плаћају чланови БХАААС-а, од спонзора и додатних уплата нас чланова.
Такође, требамо наставити са ангажманом професионалне агенција за организацију скупа, како смо урадили ове године, што изискује додатна финансијска средстава. Читава организација скупа је прије рађена само уз огроман труд нас и још неких људи чији то није посао.
Ако бисмо Дане БХАААС-а организовали на више локација, онда би нам те институције могле помоћи и у организацији скупа, радиле би у сарадњи са нама и са Министарством за људска права и избјеглице.
Министарство за људска права и избјеглице: БХАААС већ има неке потписане меморандуме о сарадњи?
Др. Емир Фестић: Да, имамо. Са Министартсвом за људска права и избјеглице је потписан меморандум о сарадњи прије пар година, а током овогодишњих ‘’Дана БХАААС-а’’ потписали смо меморандуме о сарадњи са Ректоратом Универзитета у Сарајеву, Интернационалним Универзитетом у Сарајеву, Интернационалним Бурк Универзитетом у Сарајеву, а отворили смо поглавље потписивања меморандума о сарадњи са Опћом болницом у Сарајеву. Од прије имамо сарадњу са Сарајево School of Science and Technology. Дакле, то је већ 5 институција у Сарајеву које би нам могле бити партнери у организацији неких будућих Дана БХАААС-а.
Министарство за људска права и избјеглице: Да ли сте у контакту са другим организацијама исељеништва из БиХ које дјелују на просторима САД-а?
Др. Емир Фестић: Да, у контакту смо са неколико организација у Сјеверној Америци као што су Босана, БХарт, БАПА (Bosnian-American Professionals Association) и New England Friends of BiH. Од када сам на функцији предсједника Академије моја идеја и план је да се повежемо са организацијама из Сјеверне Америке а касније и шире, а које имају сличан циљ, а то је помоћи Босни и Херцеговини. Објединио сам то идејно у име БАН (Bosnian American Network). Одржали смо неколико састанака видеолинком, чули неколико добрих идеја. То су организације различитог калибра, али ја мислим да то није мана, већ предност јер свако задржава своју аутономију рада али се истовремено повезујемо и испитујемо могућности гдје се можемо спојити и активно сарађивати.
Предложили смо да се организују кампови за дјецу и младе узраста од 12 до 16 или од 16 до 20 година. Било би јако лијепо када би дјеца чији родитељи су чланови ових организација могла организовано доћи у БиХ, гдје би са групом волонтера из обје земље обнављали језик поријекла, обилазили културне знаменитости, упознали се са историјом и традицијом, посјетили музеје, а уједно се упознали и дружили са дјецом из БиХ. Када се такви темељи у раној младости створе, на томе се гради будућност. У пратњи дјеце могу бити и наставници из обје земље, а најпогодније вријеме за такве кампове би било од средине јуна до средине августа. Свакако предлажем да о томе обострано размислимо и да можда у будућности и нешто тако организујемо уз подршку Министарства.
Министарство за људска права и избјеглице: На располагању сте колегама љекарима за онлине консултације, заједно са др. Огњеном Гајићем из САД, такође чланом БХАААС-а, одржавате видео визите на Клиници интензивне медицине за нехируршке гране Универзитетско клиничког центра у Бањалуци, можете ли нам рећи нешто више о томе? Да ли мислите да би такви пројекти телемедицине и телеедукације могли бити алати за интензивирање преноса знања у БиХ?
Др. Емир Фестић: Свакако. Видео линк пружа могућности за континуиран пренос знања. Не изискује пуно времена ни финансијских средстава а и једноставан је за кориштење. Такође, важно је што се на видео линк може укључити више институција, факултета, клиника што пружа огромне могућности преноса и размјене знања. Електронске визите на интензивној њези радимо већ 5-6 година др. Огњен Гајић и ја. обојица смо субспецијалисти интензивне његе на Маjо клиници. Када смо добили прилику да се укључимо у пројекат отварања јединице интернистичке интензивне терапије, обојица смо тај волонтерски рад објеручке прихватили јер смо жељели да пацјенти који су смјештени на тој клиници добију најбољу могућу његу. Све је почело 2008. године као пројекат Владе Француске. Тада је др. Guillaume Thiery, специјалиста интензивне његе из Париза, дошао у Сарајево да оформи ову јединицу. У вријеме формирања ове јединице систем лијечења критично обољелих је био застарио двадесетак година у односу на савремене трендове, тако да смо др. Гајић и ја запосленима били стално на располагању за онлине консултације. Нажалост, почетком 2016. године УКЦ Сарајево је укинуо успостављену јединицу интензивне његе тако да је тај огромни успјех који је био постигнут пропао. Срећом, слична јединица интензивне његе на УКЦ Бањалука наставила је свој рад и ту заједно са др. Гајићем и даље држим онлине консултације када су оне неопходне. Са задовољством могу рећи да је данас ова јединица интензивне његе у Бањалуци у рангу са сличним јединицама у Загребу , Београду или Љубљани.
