Онлајн платформа Диаспораинвест.ба истражује приче о успјешним Босанцима и Херцеговцима и важности дијаспоре за промоцију наше земље. Разговарали смо са Санелом Бабићем, једним од првих Босанаца са богатом каријером истраживања свемира.

Санел Бабић рођен у Сарајеву, одрастао у Власеници, одакле је избјегао 1992. године. Тадашњи тринаестогодишњак са мајком и сестром избјегао је у Њемачку као азиланти, прелазећи из једног избјегличког кампа у други, не познавајући језик.

У Њемачкој су остали до 1998. године и у том период Санел завршава четири године средње школе и двије године факултета – специјализирао се за електротехнику. 1998. године, визе у Њемачкој су истекле и на крају су, уз помоћ Црвеног Крста, мигрирали у САД – конкретно у Индиану. Тамо, господин Бабић започиње свој посао из снова након неколико послова у сфери инжењерства.

Која је ваша функција у United Launch Alliance (U.L.A.) те ваша улога у НАСА-иним мисијама?

“United Launch Alliance (ULA) је једна од најискуснијих свјетских компанија за лансирање ракета, са 140 обављених мисија и 100% стопом успјеха. Дизајнирамо, градимо и лансирамо ракете које подржавају америчку националну одбрану, НАСА-у и комерцијалне купце. Са НАСА-ом смо радили и на посљедњој мисији “Марс 2020”, након што су 2016. додијелили уговор УЛА-у. У УЛА-у се бавим многим сферама: стручњак за тему (СМЕ) везану за софтвер Зукен Е3, специјализирани ИТ аналитичар, програмер, а такођер пружам менаџмент подршку „Vulcan Centaur“ програму. “Vulcan Centaur” је идућа генерација ракета која ће се лансирати 2021-ве године. Такођер пружам обуку и подршку инжењерским тимовима широм предузећа – приближно 120 техничара, инжењера и крајњих корисника апликације Е3.”

Како сте почели радити у U.L.A. и можете ли издвојити најзанимљивије ситуације?

“Специјализирао сам се за дизајнирање електричних/кабловских снопова у Зукен Е3 апликацији током рада у компанији “Kauffman Engineering” у Индиани, дизајнирајући и производећи их за камп куће, аутомобилску и медицинску индустрију. 2013. године, када се отворила пословна прилика за имплементацију апликације у Колораду, ријешио сам да се пријавим и тестирам своје вјештине с једним циљем: запослити се на пуно радно вријеме или се вратити кући у Индиану. Годину дана сам летио кући у Индиану сваких 10 дана да видим своју породицу (супругу и двоје дјеце – тада 5 и 6 година). То пожртвовање се исплатило, а ја сам примљен да радим за УЛА 2014. године. Оно што волим у свом послу јесте да је сваки дан другачији. Сваки дан доноси нове изазове и могућности да размишљамо изван кутије, учимо и помажемо другима, тако да је сваки дан занимљив.”

Ваше мисљење о тренутном стању подузетништва БиХ, да ли пратите та збивања?

“Збивања у БиХ пратим блиско. Лично сам дигао глас у разним ситуацијама приватно и јавно о високој и стагнираној  незапослености, посебно међу младим задње двије деценије. Тај смјер није одржив, а разлога је много, а већина је ван контроле Босанских грађана. Ја сам мишљења да Босанска интеграција у ЕУ, дугогодишња очекивања, стабилност која је нужна кроз интеграцију у НАТО, локални отпори, као и политика између ЕУ и Русије су отежавајући. Али, оно што појединци и локалне компаније могу урадити је дизање стандарда у припремама за интернационалну бину што се тиче радних стандарда, и ширих стандарда квалитета, како би били спремни кад вријеме за то дође. Босна има знанствене ресурсе (земље, руда), туризма, и изузетног неискориштеног талента. ”

Ваше мишљење о дијаспори у иностранству (посебно у САД-у) и њеном потенцијалу за БиХ?

“Дијаспору видим као један од основних економских стубова за Босну – стотине милиона троше се на туризам и економску помоћ. Најбоља вриједност је и даље љубав према матичној земљи – упркос уставној политици и ћорсокаку већ двије деценије. Велика вриједност може се дати огромном знању милиона људи који су избјегли етничко чишћење и нуде стручност у инжењерским дисциплинама, као и знању о спорту, умјетности, образовању, управљању и међународним законима и стандардима.”

Постоји ли још нешто што вас повезује са Босном и Херцеговином и који су њени недостаци и предности у односу на земље у којима сте живјели?

“Никада нисам био искључен из Босне и Херцеговине. Моји најновији напори у помагању свом народу је оснивање „Партиотски Фењер Фонд-а“ – хуманитарне непрофитне организације са сједиштем у Денверу у Колораду. Током 18 мјесеци, уз помоћ неких 300 чланова, помогли смо око 90 породица у Босни на разне начине: новчану помоћ, стоку, обнову кућа, пољопривреду, медицинске потребе, подршку повратку у своје домове и студентске пројекте. Једна од великих предности такве непрофитне организације у САД-у су основне финанцијске могућности интернетског банкарства и мобилне апликације као што је PayPal, које у Босни и Херцеговини не раде у потпуности. Упознао сам и знам много студената БиХ, усавршених инжењера, менаџера, ИТ стручњака, правника, љекара и побједника Нобелове награде.”

“Прошле године прикупио сам 8000 америчких долара за три ученика из Босне који су прошле године дошли у САД и такмичили се на свјетској сцени у склопу „Свјетског првенства за Microsoft Office Specialist“ које је укључивало око 120 држава. Један од тих студената освојио је треће мјесто, а други је стекао пуну стипендију за амерички универзитет. Босна има бистре, талентоване људе који се могу такмичити с најбољима на свијету. Оно што недостаје у Босни су могућности. Могућности да сви споменути таленти покажу свој потенцијал,  а знам да је то економски зачарани круг између стабилности и интеграције у ЕУ с једне стране и изградње економије, инвестиционе могућности и инфраструктуре потребне у тој неизвјесности. Чврсто вјерујем да ће ЕУ и НАТО прихватање водити према највећој економској експанзији у хисторији Балкана.”

Санел савјетује омладини да раде оно што воле; градите (дизајнирајте, програмирајте, цртајте, и тренирајте) у свему и свачему, пробајте нове послове/функције, радите тимски ослањајте се на јачине других, волонтирајте, дизајнирајте и помажите непрофитним организацијама и градите то искуство. Младим инжењерима на почетку каријере савјетује да је несавршена мобилна апликација боља од оне која не постоји, да никад не доносе мишљење на основу непотпуних информација и да се држе својих снова. Гдин. Бабић истиче да се требате трудити да будете најбољи у свему што радите, али да не радите све, те наводи цитат његовог ујака који је утјецао на многе његове изборе у каријери и који радо дијели с нама: “Боље је бити најбољи искусни инжењер, него неискусни менаџер.“

„Хвала Вам на прилици да подијелим моју каријеру и помогнем сљедећој генерацији успјешних професионалаца.“

Цјелокупан интервију са Санелом можете погледати на линку http://www.diasporainvest.ba/blog-content/502/sanel-babic

Извор: www.diasporainvest.ba