ИЗВОР: АУБХА (Аустралска унија БХ асоцијација)

Фото: Nino Photography (Босанска школа Викторија)

У Сиднеју и Викторији су почетком децембра одржане свечане церемоније поводом завршетка још једне школске године за ученике из државних школа у којима се у склопу редовне наставе изучава босански језик, култура и традиција. Ученици похађају наставу босанског језика од 1-12. разреда, односно у основној и средњој школи, а на крају школовања, у 12. разреду, полажу усмени и писмени испит, а добијене оцјене улазе у укупан просјек.

У организацији Удружења наставника босанског језика у држави Викторија у суботу 8.12.2018. године у Мелбурну је уприличена свечаност уручења диплома 17 матураната који су успјешно положили испит из босанског језика.

Сеад Омеровић, предсједник Удружења наставника босанског језика у Викторији, осврнуо се на значај учења језика, те сажето приказао рад школе у задњих 25 година.

Џо Тошић, помоћник директора у Victorian School of Languages, уручио је награде најбољим ученицима који су прошле године остварили одличне резултате: Семра Макаш, Зерина Реџепагић и Наташа Вујмиловић а свих 66 успјешних ученика учествовали су у културно-забавном програму који су за присутне припремили са својим учитељицама.

Матурантима, родитељима и наставницима су честитали и Мирза Хајрић, амбасадор Босне и Херцеговине у Аустралији и Ед Хусић, члан парламента Аустралије поријеклом из Босне и Херцеговине.

Једна од добитница признања, Наташа Вујмиловић, подијелила је своје искуство из “Босанске школе” те позвала друге ученике да се упишу и редовно похађају наставу.

“Ода љубави“ Аише Хаџиахметовић, проф. босанског језика и књижевности, “Боје пријатељства“, “Запис о земљи“, “Он мени нема Босне“, “Запјевала сојка птица“, “Земља Босна“, наступ фолклорне групе “Дукат“ само су неке од тачака од којих су затрперила срца свих присутних.

На крају програма уприличена је додјела диплома и поклона свим овогодишњим матурантима. А онда се седамнаест поносних и прелијепих момака и дјевојака опустило уз плес, музику и пјесму.

 

Наставнице Белма Гељић и Сада Макаш заслужују све похвале јер су поред обавезног наставног плана матурантима пренијеле и дио љубави према домовини Босни и Херцеговини. Истовремено, са нижим узрастом радиле су Амела Гребовић-Адеми, Арнела Ђуг, Фатма Хоџић, Аиша Хаџиахметовић и Ниџара Чолић.

Овакав успјех немогуће је замислити без заједничког рада Удружења наставника у Мелбурну, затим родитеља, бх. клубова и организација, медија на босанском језику и Амбасаде БиХ у Kанбери.