Због пандемије коронавируса, и босанскохерцеговачко исељеништво се, овога љета, тешко одлучује за посјету домовини. Осим дијаспоре, директно трпи и народни буџет Босне и Херцеговине.

“Овог љета, нажалост нећу у Босну и Херцеговину. Тренутна упутства владе, а и болница су да се не иде у ризичне земље, у које тренутно спада Босна и Херцеговина. Због тога, свако путовање представља ризик који је заиста непотребан, што за мене, што за моју породицу и пријатеље“, прича Мерима Софић, докторица медицине из малог мјеста у њемачкој Сјеверној Рајни-Вестфалији.

“У тренутној ситуацији, у којој се налазимо, треба поштовати све смјернице, јер само се тако цјелокупна ситуација може поправити. Ја се надам да ће се све вратити у неко нормално стање, бар крајем године..

Др. Мерима Софић је само једна од чак око 95% Босанаца и Херцеговаца, који према више процјена, овога љета, неће посјетити домовину. То се посебно односи на босанскохерцеговачке исељенике у прекооцеанским земљама.

Осим што је пандемија коронавируса ускратила посјете домовини, тако је ускратила и вишемилионско пуњење благајне Босне и Херцеговине исељеничким новцем.

Босанци и Херцеговци, као др. Софић, осим што воле “појести ћевапе и попити кахву на чаршији“, годинама традиционално подржавају и јачају локални туризам. Уз то, у домовини раде различите естетске и денталне захвате, знатно јефтиније од оних у њиховим усељеничким државама.

Само за десетине хиљада картица и допуна мобилних телефона током љета, Босни и Херцеговини њена дијаспора остави више милиона еура. Тога ове године готово да и нема.

“Босанскохерцеговачка дијаспора традиционално доприноси економији БиХ преко 10% бруто-домаће производње годишње. Тај процес се одвија путем званичних дознака, незваничне финансијске подршке, те разноврсне потрошње, која се дешава највише током љетних мјесеци. Овакав ангажман наших грађана, који живе и раде изван Босне и Херцеговине, омогућава нам потрошњу која је већа од наше домаће производње а самим тим и виши животни стандард од онога којег себи можемо приуштити економским активностима, које се одвијају унутар земље”, објашњава проф. др. сц. Аднан Ефендић, стручњак за економију дијаспоре и миграција, шеф Катедре за економску теорију и политику Економског факултета Универзитета у Сарајеву.

“Врло је незахвално радити пројекције након неколико мјесеци и слабе доступности података, али у оптимистичном сценарију – дознаке из иностранства можда остану на истојм или чак вишм нивоу. Потрошња, међутим, која се одвијала у љетном раздобљу у секторима туризма, трговине, разноврсних услуга и многих других везаних сектора, очигледно је забиљежила један структурни пад. Ланчани ефекти су много већи од пуког смањења потрошње дијаспоре, јер се губи читав ланац учинака, који настају од овог новца, пријеко потребног у земљи каква је Босна и Херцеговина”, додаје редовни универзитетски професор Ефендић.

Пандемију коронавируса и економски фактор прати за чак око 80% смањен број летова ка Међународном аеродрому Сарајево, највећој босанскохерцеговачкој луци у свијет, али и строге епидемиолошке мјере, посебно на граничним прелазима. То свакако отежава улазак у Босну и Херцеговину њеним исељеницима. Ипак, проф. др. сц. Ефендић је оптимистичан, јер иако авиони још смањено и нередовно лете – банке све вријеме ипак уредно раде.

“Босанскохерцеговачка дијаспора је посвећена својој домовини. Емоционално је везана за њу и у тежим периодима је била уз своју земљу. Стога, није искључена могућност да ћемо свједочити једном појачаном ангажману наших грађана кроз више дознака, појачаним инвестиционим активностима и другим ангажманима, који ће омогућити БиХ да кроз ово раздобље прође с мањом економском штетом“, појашњава Ефендић.

Док се босанскохерцеговачко исељеништво процјењује на готово два милиона, њихова директна и посредна улагања у домовину су процијењена на чак око милијарду еура годишње.

Увијек је добро имати на уму то да Балканци још више воле готовину, начелом „из руке у руку”, већ банкарску администрацију и бирокрацију. Стога, знатан дио дијаспорских средстава још остаје службено незабиљежен.

А иако је било више иницијатива, током више влада, још никада није реализован приједлог оснивања министарства исељеништва на државном нивоу у Босни и Херцеговини.

Преузето: клиx.ба