Недавно је УСАИД Диаспора Инвест објавио позив за додјелу бесповратних средстава за инвеститоре из дијаспоре који су спремни уложити у компаније односно поднијети приједлоге за пословна улагања у “производне секторе”, укључујући: пољопривреду, енергетику, туризам, металнопрерађивачки сектор, дрвнопрерађивачки сектор и друге производно-прерађивачке секторе, као и информацијске и комуникацијске технологије (ИКТ).

Овај пут за наш портал анализирамо сектор пољопривреде са нагласком на индустријску грану “Биљна и сточарска производња, ловство и услужне дјелатности у вези с њима”.

Потенцијали пољопривредне производње у БиХ који се огледају у повољним климатским увјетима, великом броју најразличитијих пољопривредних култура, очуваном пољопривредном земљишту, производима изврсне квалитете и традиције, великом броју аутохтоних и изворних производа, традицији, знању и труду пољопривредних произвођача, ипак нису искориштени у потпуности.

Људи поријеклом из БиХ који бораве и раде већ дуже вријеме у развијеним државама свијета попут САД-а, Канаде, Њемачке, често се распитују о овој индустрији као потенцијалу за улагање. Тим поводом, према подацима ЛРЦ БИС – Business Intelligence Systema сачинили смо преглед ове индустријске гране како бисмо инвеститорима олакшали одлуку о могућој инвестицији у овај сектор.

У 2016. години регистровано је 786 компанија које се баве пољопривредном производњом и прерадом, док се у 2019. години тај број повећао за 56 компанија и износи 842. Од наведених компанија, 79,2 посто компанија остварује приход до пола милиона КМ, 17,9 посто компанија до 5 милиона КМ, а 2,9 посто више од 5 милиона КМ.

У И. кварталу 2019. године биљежи се повећање вриједности откупа житарица за 15,1 посто, индустријског биља за 78,6, кромпира за 91,8, поврћа за 94,4, сточног крмног биља за 116,7, воћа за 50,1 и животиња за 141,3, док се смањење вриједности откупа биљежи код производа животиња за 14,6 и осталих производа за 57,0 у односу на И квартал 2018. године.

Повећање вриједности директне продаје/реализације у И кварталу 2019. године у односу на И квартал 2018. године биљежи се код кромпира за 19,7, воћа за 61,3, садног материјала за 5,7, алкохолних пића за 12,7, животиња за 22,2 и производа животиња за 15,1, док се смањење вриједности директне продаје/реализације биљежи код житарица за 30,8, поврћа за 13,5, сточног крмног биља за 35,3 и осталих производа за 1,8.

Број радника у пољопривредном сектору посљедњих година је поприлично стабилан без наглог пораста, то је посљедица чињенице да потенцијал овог сектора у БиХ још увијек није препознат у довољној мјери. У 2016. години број радника је износио 3.679, а у 2018 тај је број смањен за само 8 радника.

Просјечна мјесечна бруто плата радника у овим компанијма је 1.113,00 КМ, односно 569,00 ЕУР. То значи да су радници у компанијама регистроване дјелатности позивних центара у просјеку плаћени 7 КМ по сату, односно 3,5 ЕУР по сату.

Укупан приход од продаје у посљедње двије године биљежи благи пад. Приходи од продаје који су у 2016. години износили 511,354 милиона КМ, су у 2018. пали на 488,425 милиона КМ, што је у процентима пад од 4.45 посто.

Приходи од извоза су се 2017. године повећали за 25,65 посто у односу на 2016. године. Међутим у 2018. години биљеже пад од 18,33 посто.

Компаније регистроване у оквиру пољопривредног сектора  су у 2018. години заједно оствариле укупну добит од 1,09 милиона КМ што представља пад добити од 79 посто у овој индустрији у односу на укупну добит из 2016. године, када је тај број износио 5,35 милиона КМ.

Детаљне информације можете погледати на линку http://diasporainvest.ba/blog-content/298/potencijali-poljoprivredne-proizvodnje-u-bih.

 

Извор: Диаспора Инвест