Када је Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине почетком ове године позвало стручњаке у исељеништву да се пријаве за пренос знања у институције, јавне установе и академски сектор у оквиру пројекта Дијаспора за развој, међу првим своју пријаву и биографију доставио нам је Исмар Волић, доктор наука, професор математике на Wellesley колеџу у Бостону и члан Управног одбора Босанскохерцеговачко-америчке академије умјетности и наука (BHAAAS).

„У Сједињене Америчке Државе сам отишао 1991. године као седамнаестогодишњак и када са ове дистанце размишљам о првим годинама боравка у Бостону, схватим колико су то за мене биле тешке године“, рекао нам је на почетку разговора Исмар Волић.

Данас је овај врхунски стручњак из области математике, чини нам се, једнако посвећен својој породици, професији и својој домовини Босни и Херцеговини. Током његовог боравка у Сарајеву, имали смо прилику да га угостимо у Министарству за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине, да га сретнемо у јуну на Јахорини током 10. Дана BHAAAS и на конференцији „Значај дијаспоре за Босну и Херцеговину“.

„Изузетно цијеним активности Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине које се односе на дијаспору. Прије свега мислим на сталну подршку BHAAAS, а посебно сам био обрадован позивом стручњацима за трансфер знања из дијаспоре у Босну и Херцеговину. Ни у једном тренутку нисам имао дилему да ли да се одазвем на овај позив, јер сматрам да својим знањем и искуством заиста можемо помоћи развоју Босне и Херцеговине. Волио бих када би трансфер знања имао трајни карактер, односно не би био везан за временски ограничено трајање пројекта“, рекао је Волић и објаснио нам како би својим знањем могао да помогне академској зајединици у Босни и Херцеговини.

„Моја стручна област, математика, је фундаментална за STEM (science, technology, engineering, mathematics). Тренутно, консензус у свијету је да су развој и улагање у ове области директно везани за економски просперитет и да ће земље које не посвете пажњу STEM-у једноставно да постану ирелевантне и запостављене у технолошко доминираној глобалној економији. Моје знање математике и њених најновијих примјена на компјутерске и инжињерске науке, биотехнологију, ‘биг дата’ статистику и друге области било би од велике користи у Босни и Херцеговини, почевши од мини-курсева из примијењене математике (љетних или током школске године), преко вођења студената заинтересованих за истраживање из STEM дисциплина“, рекао је Волић и додао да је већ пар година ментор једном докторанту на Природно-математичком факултету у Сарајеву, ангажман у којем ужива.

Без обзира на то што је Бостон „животна и професионална база“ др. Исмара Волића, он прати и разумије ситуацију у образовном систему у Босни и Херцеговини.

„Математика, као научна област, заслужује да буде развијенија у Босни и Херцеговини, јер кадар и интерес за њу постоје. Математичарима треба дати пуну подршку за истраживање, омогућити им да прате свјетске трендове. Напримјер, у свијету годишње буде објављено 90.000 радова из математике, па можемо слободно рећи да је и данас у овој области више питања него одговора“, рекао је Волић и додао да својим честим боравком у Босни и Херцеговини настоји макар једним дијелом да поправи ту слику.

„Гостујем као предавач на факултетима у Босни и Херцеговини, сарађујем са студентима и професорима, организујем конференције. Укратко, мислим да имам знање и искуство које би било корисно на различите начине, не само у конкретном STEM образовању него и у креирању визије која би тим областима дала развојни приоритет“, рекао је др. Исмар Волић.

Већ у другој половини марта сљедеће године др. Исмар Волић биће ангажован на факултетима у Босни и Херцеговини у оквиру активности преноса знања.