Под покровитељством Министарства, у оквиру 30. међународног сајма књиге, који је ове године у сарајевској Скендерији окупио значајан број излагача из БиХ, регије и свијета, „Босанска ријеч“ из Тузле обиљежила је 25. рођендан и том приликом додијелила годишње награде ове издавачке куће најбољим ауторима, као и заслужним појединцима и институцијама за ширење књижевне културе и писане ријечи.
А на овогодишњем сајму „Босанска ријеч“ је представила нова и више обновљених издања аутора из дијаспоре. Међу њима је 12 књига за дјецу у едицијама „Мали принц“ „Мала вила“ и „Круг радости“, 7 нових романа, 8 збирки поезије и неколико врло вриједних наслова у стручној библиотеци „Парадигме“, међу којима изузетно дјело „Босна у европским енциклопедијама“ аутора Нурије Агића.
У низ термина на централној бини сајма овај издавач је представио ауторе и дјела:
Из библиотеке „Парадигма“; Мирко Јелеч – Преживјеле ријечи; Сеад Махмутефендић – Унатраг окренута скепса и Бисерино бисерје; Емина Хоџић – Концепт љубав у фраземима у њемачком и босанском језику; Валерија Скрињар-Тврз: Роланов круг, и Гордана Бојановић Сивчевић: Кад би чекања бисери били.
Романе; Предраг Митровић: Луци Феро; Аднан Сијарић: Гдје ни птице не залазе; Недим Рифатбеговић: Бечка веза; Нијаз Алиспахић: Путопис с оног свијета; Адиса Бечирагић: Кад те клетве стигну, и Вахида Дједовић: Терапеут љубави.
Нове књиге поезије и прозе; Драго Чингел: Изабране пјесме; Барбара Пелленз: Унтер ден регенбоген, Фајко Кадрић: Протокол посрнулих, и Везув Башић – Не пресатаје бољети.
Посебна издања; Јунуз Чабаравдић: Вјечите, непролазне севдалинке, народне и староградске пјесме; Нурија Агић: Босна у европским енциклопедијама, и Мехмед Ђедовић: Мало чудо, као и Емина Цабаравдиц-Камбер, Енгел, Флуцхтпункт Хамбург, Сличице из Бад Wилдунгена, (превод), Идентитäт верпфлицхтет и Избјегличка тачка Хамбург (двојезично).
Књиге поезије; Алија Х. Дубочанин: Дивљи језик, Шимо Ешић: Сличице из Бад Вилдунгена, и Јусуф Трбић: Брехтова опомена.
Библиотека „Мали Принц“; дјечије књиге, Мухидин Шарић: Бајка о гаврану Гаку, Лилиана Бардиевска: Кућа осам тајни; Стеван Раичковић: На крају града, и Власта Ценић: Мој отац храни птице – цветник песништва о оцу.
Библиотека „Мала вила“ и „Круг радости“; Шимо Ешић: Испод циркуске шатре и Тако смо расли; Суада Бернхардт: Малишани великог срца; Самуел Р. Харрис Цхерyл Гордер: Семи – дијете које је преживјело Холокауст, и Нура Суљкановић: Дјеца која лете.
У оквиру обиљежавања јубилеја 25. година рада и постојања додијељене су годишње награде ове издавачке куће најбољим ауторима, као и заслужним појединцима и институцијама за ширење књижевне културе и писане ријечи:
Овогодишњи аутор године је тузлански писац Нијаз Алиспахић, за роман „Путописи с оног свијета“ награда за подршку и афирмацију наше литературе и културе у свијету додијељена је Њемачко-босанском удружењу „Севдах“ из Франкфурта, а награда за роман првјенац додијељена је Адиси Бечирагић за роман „Кад те клетве стигну“.
ИК „Босанска ријеч“ је установила и нову награду за изврсност у дјечијој литератури „Мала Вила“, име је добила према народној бајци и истоименој дјечјој едицији ове издавачке куће. Награда ће се додјељивати сваке године на сарајевском сајму књига једном домаћем и једном страном дјелу преведеном на наш језик.
Први, овогодишњи добитници су: Мухидин Шарић за књигу „Бајка о гаврану Гаку“, изванредну приповијест која је на трагу најсвјетлије босанскохерцеговачке традиције ауторске бајке и пољској књижевници Лилијани Бардиеwској за књигу „Кућа осам тајни“, једном од истакнутијих дјела новије европске дјечије литературе, које се, у преводу Пере Миоча, први пут објављује у БиХ.
Обиљежен је још један јубилеј – дугогодишњи аутор и сарадник ове издавачке куће – пјесник Исмет Бекрић, пуни 75 година живота, и тим поводом је објављена његова нова књига „Чаробно зрно“, и додјељно признање за очување вриједности дјечије библиотеке „Мали принц“, у којој је до сада објављено 11 наслова овог аутора.
Оснивач и главни уредник ИК Босанска ријеч Шимо Ешић, у пригодном говору након додјеле награда, нагласио је да је поносан на то што су сво ово вријеме посебну пажњу посветили босанскохерцеговачким ауторима, домаћим писцима у БиХ и дијаспори – и у области дјечије литературе, и у литератури за одрасле као и стручној литератури.