Неурохирургија БиХ је у добрим рукама

Проф. др. Кенан Арнаутовић, један од студената генерације, годинама није могао добити сталан посао на Кошеву, а данас је један од водећих неурохирурга свијета.

Прије неколико дана у Академији наука и умјетности Босне и Херцеговине промовисана је књига “Spinal Cord Tumors”, издање Спрингера, једне од двије најпознатије свјетске куће медицинског издаваштва. Аутори су проф. др. Кенан И. Арнаутовић, Сарајлија који живи и ради у САД-у, и проф. др. Зија Л. Гокаслан, Турчин с америчком адресом. Проф. Арнаутовића смо замолили да нам објасни због чега су највећа имена свјетске неурохирургије ову књигу прогласила јединственом.

Логичан избор

– Послије вишедеценијског непостојања литературе из те тематике, ова књига представља исцрпно штиво о области тумора кичмене мождине. То је био мој основни мотив да се окренем овој тематици.

Како сте одабрали коаутора, проф. Гокаслана, којег сматрају лидером свјетске спиналне хирургије?

– Др. Гокаслан, врхунски неурохирург, рођен је у Турској, завршио је Медицински факултет у Истанбулу, а специјализацију је завршио на Baylor College medicine Houston. Послије специјализације и субспецијализације из спиналне хирургије у Њујорку, враћа се у Хјустон, постаје шеф неурохирургије и успоставља спиналну онкологију. Из Хјустона прелази на John Hopkins University, гдје је шеф одјела за спиналну хирургију. Након 13 година постаје шеф Клинике за неурохирургију Brown univerziteta u Rhode Islandu у Пубмеду. Импресивна је то каријера и ја сам мислио да би било добро да књигу обогатим искуством таквог коаутора. Он се радо придружио овом моме, како кажу Американци, “професионалном дјетету”. Јако је познат, аутор је четири књиге из ове области, у више је од 200 радова цитираних у Google Scholar и 150 радова цитираних у Пубмеду. Научни опус му је фасцинантан.

Рецензенти књиге су велика имена из свијета неурохирургије, професори Osama al-Mefty, лидер микрохирургије у свијету, и професор Foley, лидер свјетске спиналне хирургије, који су књизи дали највеће оцјене?

– Увијек сам имао жељу да напишем књигу која ће бити најбоља могућа, доиста најбоља на свијету, и по квалитету садржаја, и по графичкој опремљености, и по ауторима поглавља, и по рецензентима. Хтио сам да то буду стручњаци из микрохирургије и из спиналне, а од двојице споменутих није било бољих. Проф. др. Al-Mefty је и један од мојих великих пријатеља и узора, тако се обрадовао када је видио како ће књига изгледати и врло радо је прихватио понуду. Др. Фолеy је мој партнер, с којим радим већ 17 година.

То је било, иначе, у мом ширем дијапазону дјеловања, у оквиру којег сам основао, заједно са проф. Мирсадом Хаџикадићем, Босанскохерцеговачко-америчку академију наука и умјетности (БХАААС), тако да је овдје ријеч о већем броју пројеката, који се међусобно прожимају, а којима је основни циљ унапређење неурохирургије у Сарајеву, БиХ и на Балкану.

Све те особе имају иза себе звучне каријере, као и Ваши ментори. Како је почело ваше дружење?

– У родном Сарајеву сам завршио Медицински факултет и специјализацију из неурохирургије, чији дио сам провео у Хановеру. Радио сам на Кошеву као специјалиста неурохирург, али не за стално. Сјећам се добро тог времена, у којем сам три-четири године био волонтер, што је код нас уобичајено, а што није било лако поднијети. И, на крају, када је избио рат, а многи изашли из Сарајева, ја сам примљен у стални радни однос. Боли то… А био сам други међу студентима своје генерације и увијек сам желио да се бавим најделикатнијим дијелом медицине, па је неурохирургија била логичан избор. И, изборио сам се. Добивши позив да дођем у Америку пред крај рата, нисам планирао остати, али сам се некако показао успјешним, продуктивним у писању пројеката, завршио сам специјализацију из неурохирургије и субспецијализацију из хирургије базе лубање на University of Arkansas for Medical Sciences in Little Rock, под менторством врло угледних неурохирурга. Прихватили су ме као свога ученика, а временом сам им постао сарадник и колега. Потом прелазим у Мемфис, постајем шеф Баптист института за неурохирургију.

Док слушам о тој професионалној и животној оданости и блискости, не могу а да не помислим на то да су наши љекари чешће у судници него у операционој сали или за катедром.

– Искрено сам ожалошћен тиме. С колегама из Сарајева већ 15 година сарађујем, четворица, проф. др. Ибрахим Омерхоџић, прим. др. Елдин Буразеровић, прим. др. Авдулах Хасанагић и проф. др. Мирза Бишћевић, те Ади Ахметспахић, млади доктор специјализант, били су у Мемфису као моји субспецијализанти. И не само они, ту је и тридесетак младих доктора из цијеле регије, на чији сам рад јако поносан када видим како напредују, како су успјешни. Увијек сам био за то да се граде мостови и на то сам врло поносан.

Шта књига ново доноси у односу на третман тумора кичмене мождине?

– Прије свега да захвалим за промоцију академику проф. др. Лидији Линдкендер-Цвијетић, која је препознала квалитет књиге. Прва је промоција била прије два мјесеца у Београду, на конгресу неурохирурга свијета, у Загребу би требала бити у јулу, исто у ХАЗУ. Сама књига је најмодернија поставка лијечења тумора кичмене мождине, од радиолошког аспекта, гдје је проф. др. Зулејха Мерхемић направила једно поглавље, од 26 колико их има и чији су аутори најеминентнији стручњаци. Ту је и патолошки аспект, па неуролошки, па аспект свих тумора појединачно. И проф. др. Ведран Делетис је аутор једног од тих поглавља. У питању је родоначелник нових метода интраоперацијске неурофизиологије која спречава оштећења живчаног сустава за вријеме неурохируршких или ортопедских операција.

Научник или шарлатан

А ја сам, као отац пројекта, преузео њих шест. Иначе, за ауторе сам бирао људе који су међу најпризнатијим на свијету, који имају големо искуство и диван амалгам је настао. Врло сам сретан и због тога што се ИК Спрингер прва мени обратила због овог пројекта. Књига је већ 5.000 пута даунлоадована, јер има принтана и онлајн верзија, а њен су дио и интрооперативни видеоклипови, што је најновији приступ у публицистици.

Да ли је најновија открића из ове области могуће примјењивати у БиХ?

– Мислим да је неурохирургија у БиХ, да само узмем у обзир поменуте докторе, у добрим рукама. Ако им се дозволи да се даље развијају, да се свакодневно богате знањем, ако буду окружени здравом средином, бх. неурохирургија не треба да се брине за будућност.

Како успијевате бити и директор интернационалног програма Америчке асоцијације неурохирурга, уредник и члан боарда 10-ак часописа, рецензент…?

– Морате имати, што Американци кажу, пасију за оно што радите и томе се предати срцем. У свему што радите морате уживати. Никад ништа не радим допола. Пуно сам учио од великих имена, па сам и схватио да и они праве грешке. Учио сам и на њима. Не можете бити лидер с најбољом књигом на свијету ако она то није. Морате публиковати прилоге у најбољим часописима на свијету ако хоћете да вас сви читају. Нису сви моји радови тамо, али мој је циљ да их тамо буде што више.

Иначе, може неко говорити о себи шта хоће, али довољно је данас укуцати име и презиме на, рецимо, Google Scholar и видјети да ли се ради о истинском научнику или шарлатану. Само се неуки људи могу варати и они који то дозволе.

Разговарала: Едина Каменица

 

Преузето: Моја БиХ.ослободјење.ба.