На Електротехничком факултету у Сарајеву уприличена је додјела стипендија за четверо успјешних студената овог факултета. Стипендије за троје студената је обезбиједила компанија “Борге Инсталасјон” из Норвешке у власништву оца и сина поријеклом из БиХ, док је једну стипендију осигурао амбасадор БиХ у Норвешкој Недим Макаревић.
Стипендије су додијељене без специјалних услова за студенте – основни услов је да редовно студирају и полажу испите. Поред тога, они ће имати обавезу да се дјелимично образују на норвешком језику. Њима ће бити обезбијеђен боравак у Норвешкој у периоду кад нема обавезних факултетских активности, наравно, о трошку даваоца стипендија.
– Живим у држави која улаже изузетно много у образовање. Ми знамо да је образовање основ сваке државе. С обзиром да имам фирму која се бави електротехничким пословима, одлучили смо се за студенте електротехнике. Ово сматрамо изузетно важним пројектом за нас, јер на тај начин покушавамо вратити дуг нашој држави, која је некад, док сам био млад и школовао се, улагала у нас, образложио је своју одлуку Хамзић.
Мујо Хамзић је рођен у Илијашу, школовао се у Сарајеву, а 1993. годину је дочекао у Чапљини. Крајем те године одлази у Норвешку. У компанији коју данас посједује запослио се 1995. године, за само двије године је постао сувласник фирме, а 2004. године он и син Алмир су постали једини власници “Борге Инсталасјон”, компаније која се бави пројектовањем и извођењем свих врста електро инсталација. За своју фирму каже да није велика, али да је солидна. На приједлог Алмира одлучили су новчано подржати неколико студената.
– Наредне године желимо отворити пројектни уред овдје у Сарајеву који би радио за нас. Они би, наравно, имали могућност да послије студија евентуално добију запослење у нашем уреду, који би требао бити отворен идуће године, да би пројектовали објекте које ми изводимо у Норвешкој. То је потпуно могуће. То нам је јефтиније и једноставније, а на такав начин желимо сваке године да улажемо овдје у Сарајево.
Амбасадор Макаревић, који је такођер студирао електротехнику, али у Њемачкој, дуго је радио у струци прије уласка у дипломатске воде. То је био један од мотива да се и он укључи у овај пројект.
– Јако је важно да се наша талентована дјеца подржавају. Не одушеваљава ме чињеница да многи млади људи напуштају ову земљу. Ту држава мора нешто да уради, да им понуди услове како не би ишли негдје друго, али сам за привремене одласке, нека скупе искуства и нека се врате у БиХ да допринесу развоју бх. друштва.
Указао је на значај Норвешко-босансе привредне коморе, коју води Хамзић, платформе преко које су повезани бх. привредници у Норвешкој са онима у домовини. Захваљујући раду ове коморе, БиХ данас има суфицит у трговини са овом скандинавском земљом.
– Људи у дијаспори су неоткривено благо не требамо се на њих фокусирати само када дођу љети, па оставе неке новце овдје, него их требамо анимирати да овдје дугорочно инвестирају, отварају своје филијале, усмјеравају своје бизнисе, без обзира на потешкоће.
Проф. др. Јасмин Велагић, декан Електротехничког факултета, оптимистично наводи да је ово тек почетак повезивања са дијаспором. – Кроз овај програм настојимо да повежемо наше студенте са дијаспором. Интенција је да наши бизнисмени у Норвешкој у другом кораку отварају овдје компаније гдје би се запошљавали наши студенти, објашњава Велаџић
Тренутно су у преговорима с њемачком компанијом која би требала отворити фирму у БиХ, гдје би радили студенти са Електротехничког факултета. У питању је компанија која се бави израдом софтвера за аутоиндустрију.
На основу интерног истраживања факултета је утврђено да инжињери не одлазе на запад искључиво због новца, него због врсте послова које овдје не могу обављати. Зато им је потребно обезбиједити инфраструктуру гдје би моги даље развијати своје знање.
Извор: Моја БиХ