Босанскохерцеговачка амбасада у Лондону некако је била “претплаћена” на амбасадорке, ту функцију до сада успјешно су обављале Елвира Беговић, Јадранка Негодић, Весела Планинић, Тања Милашиновић и Валентина Маринчић. Од љетос на мјесту амбасадора Босне и Херцеговине у Уједињеном Краљевству Велике Британије и Сјеверне Ирске налази се његова екселенција Вања Филиповић. Он је у град на Темзи стигао, захваљујући свом образовању у Енглеској и раду на важним позицијама у Босни и Херцеговини. У разговору за агенцију БХДИНФОДЕСК из Бирмингхама презентиратрао је своју  досадашњу каријеру на основу које је добио ову изузетно важну дипломатску дестинацију.

Мој професионални беграунд је прилично разноврстан и богат, али у овом контексту најважније послове сам обављао у својству савјетника за вањску политику у Предсједништву БиХ, те послове цивилног консултанта у НАТО-штабу у Сарајеву. Каријеру сам започео у САД у приватном сектору, али на пословима везаним за некадашњу СФОР мировну мисију у нашој земљи. Образовање сам стекао у Уједињеном Краљевству, али и у САД.

У Лондон сте стигли у јеку Брегзита, гледајући ТВ вијести и читајући овдашње портале, тешко је закључити какав ће Брегзит бити. Недавно су расписани и парламентарни избори како би се изашло из овог својеврсног ћорсокака у који је упала Велика Британија. Вјероватно имате “информацију више” која се темељи на Вашим дипломатским контактима с домаћим политичарима. Ваша процјена, какав Брегзит ће британски грађани добити?

Одлука о изласку Велике Британије из Европске уније је суверена одлука британских грађана донесена демократским путем на референдуму 2016. године, а процес изласка је покренут 2017. године на начин како је то предвиђено. Сви који прате процесе преговарања о изласку те дебате у парламенту па и судске процесе који су покренути могу се увјерити у јачину институција ове земље гдје се сукобљени интереси и ставови преламају кроз правне и демократске процесе. Чак и демонстранти који су свакодневно присутни испред зграде Парламента, међу којима су најватреније присталице останка у ЕУ и они који су за излазак, на врло примјерен начин исказују своје ставове. Нема ружних повика, а камоли насиља. Напротив. Какав год да буде Брегзит, бит ће продукт демократских процеса утемељених на закону. Исход је још увијек неизвјестан, и то је генерална оцјена саговорника у дипломатским круговима. Шта год да се деси, Босна и Херцеговина наставља градити своје јаке билатералне односе с Великом Британијом и не требамо посматрати Брегзит као негативан феномен, већ као прилику да продубимо и ојачамо те односе, поготово у сферама трговине, политичких односа, сигурности, итд.

Како је бити амбасадор једне мале земље као што је Босна и Херцеговина у епицентру свјетске дипломатије, која је Ваша основна задаћа и колико је то захтјеван посао кад се има у виду ситуација у нашој домовини?

Прије свега, велика је част и одговорност представљати своју земљу у једном од свјетских центара моћи. Западни Балкан, а с тим и Босна и Херцеговина, су препознати као полигон геостратешких превирања међу великим силама. У регионалном смислу, окружени смо чланицама ЕУ и НАТО савеза које теже да имају мирно и стабилно сусједство, што још увијек није завршен процес. У економском смислу, цијели регион има невјероватан потенцијал за развој и привлачење страних инвестиција које су за сада лимитиране због, прије свега, политичких нестабилности те недосљедности у испуњавању одређених међународних обавеза. Посао амбасадора је да представља своју земљу у најбољем могућем свјетлу, да активно заступа њене интересе, да гради односе како с државом пријема тако са свеукупном дипломатском заједницом, да спаја људе, прије свега привреднике, те да је на услузи својим грађанима који ту живе или су у посјети.

Недвосмислена подршка нашој земљи

Да ли између Босне и Херцеговине и Велике Британије има неријешених политичких и економских питања?

Наше двије земље имају изузетно јаке, пријатељске дипломатске односе без икаквих отворених питања. Велика Британија снажно подржава интегритет и суверенитет Босне и Херцеговине, њен еуро-атлантски пут, унутрашње реформе – прије свега у смислу бољег функционисања институција и доношења стратешких докумената за развој појединих сектора. Велика Британија улаже у наш људски капитал кроз стипендирање у склопу Цхевенинг програма. Имамо сјајну обрамбено-сигурносну сарадњу. Наша трговинска размјена је донекле скромна, али постоји огроман потенцијал за раст.

 Иако је Велика Британија на излазним вратима из Европске уније, она даје снажну подршку нашој земљи на њеном путу ка ЕУ интеграцијама и уласку у НАТО, како њихови званичници гледају на комплексна политичка дешавања у Босни и Херцеговини?

Став Велике Британије о питању уласка БиХ у ЕУ и НАТО је недвосмислена подршка нашој земљи. То се може видјети из различитих докумената који су усвојени на нивоу Владе, Парламента, кроз рад Британске амбасаде у Сарајеву, учешћа у одлукама Вијећа за имплементацију мира (ПИЦ), те кроз недавни наступ сталне представнице Велике Британије у УН на дискусији о Босни и Херцеговини у Вијећу сигурности. Наравно, врло добро су свјесни изазова с којима се БиХ суочава. Но њихов став је једноставан – БиХ се треба држати закона и одлука које су раније донесене консензусом, и које се могу промијенити само на начин како су и донесене – демократским процесом и консензусом. Прије свега ту мислим на питање даљњег кретања БиХ према НАТО чланству што је специфицирано у Закону о одбрани БиХ, бројним одлукама, усвојеном стратегијом о вањског политици итд.

Посљедњих десетак година одржано је низ бизнис конференција посвећених Босни и Херцеговини, много туристичких сајмова који су презентирали љепоте наше земље. По Вашим процјенама јесу ли британске компаније задовољне пословним окружењем у домовини, и има ли говора о потенцијалним улагањима?

Имао сам прилику разговарати с појединим британским инвеститорима у бх. привреду. Оцјена је да се и поред различитих изазова с којима су се суочили ипак исплати улагати у БиХ. Имамо одређених компаративних предности попут ниског пореза на профит, јефтине електричне енергије, образоване радне снаге с високим процентом познавања енглеског језика, итд. Посебно ме охрабрила чињеница да једна од инвеститорки које сам упознао долази из бх. дијаспоре. Потенцијала за даљња улагања има итекако, али ту се морају укључити све институције па и привредници и помоћи Амбасади да помогне њима.

Нема назнака да ће доћи до промјене визне политике према БиХ

По Вашим подацима колико заправо Британци знају о Босни и Херцеговини, те да ли се и колико одлучују туристички посјетити нашу земљу? Колико ће томе помоћи успостава нове авиолиније Сарајево – Лутон?

Туристички потенцијал Босне и Херцеговине је невјероватан, али врло ниско искориштен бар што се Велике Британије тиче. Протеклих дана у Лондону је одржан Свјетски сајам туризма гдје су били и представници из наше земље. На жалост, ми немамо кровну туристичку институцију попут већине земаља чији би посао био да представља свеукупну туристичку понуду. Међутим, и поред тих изазова, мислим да се наш туризам развија у добром смјеру. Британске туристе треба боље упознати с природним љепотама БиХ, с културним и хисторијским садржајима, богатом гастрономском понудом, ниским цијенама у односу на регион. Амбасада ће активно радити у том смјеру у наредном периоду.

Лондон, а и цијела Велика Британија, су изузетно добро повезане са свим свјетским дестинацијама. У нашем регион имају директне летове с огромним бројем дестинација, укључујући Подгорицу, Приштину, Охрид, Скопље, итд. Сарајево није било повезано с Лондоном једанаест година! Директни летови су основни предуслов не само за развој туризма већ и за привлачење инвеститора. Одлука ФлyБосниа компаније да отвори директну линију између Сарајева и Лондона је за сваку похвалу и заслужује максималну подршку како би линија била успјешна и профитабилна.

Сходно досадашњим негативним искуствима с успоставом летова између БиХ и УК, нажалост многи сматрају да је Лутон погрешна дестинација јер преко тог аеродрома нема интернационалних летова за Америку и многи се боје да ће због неисплативости линије бити брзо укинута. Какве су Ваше процјене хоће ли се линија одржати.

ФлyБосниа је направила своју анализу и на основу ње донијела одлуку да користи аеродроме у Лутону. Треба имати у виду велике разлике у цијенама кориштења аеродромских услуга, али исто тако и капацитете “слотова” на аеродромима у и око Лондона. Генерални директор аеродрома у Лутону ми је пренио да је ФлyБосниа “зграбила” скоро посљедњи отворени слот јер су им капацитети максимално испуњени. Неповезаност с америчким дестинацијама није нужно проблематична. Многе авиокомпаније успјешно послују преко Лутона. Wиззаир скоро све своје летове из Лондона врши с овог аеродрома. Из разговора с менаџерима компаније, ФлyБосниа је ушла у ову причу дугорочно, и већ прави нове претпоставке да се линија са Сарајевом боље рекламира, буде присутна на различитим платформама за куповину карата итд. Понављам, изузетно је важно за нашу свеукупну слику, за туристички и трговински развој да ова линија опстане и требамо је подржати колико год је могуће.

Ово питање сам постављао свим Вашим претходницима, визни режим је још увијек на снази за грађане Босне и Херцеговине, чак, од прије пет година пуно је теже добити британску визу него раније, уз то је и пуно скупља, јесте ли с домаћинима имали прилику разговарати на тему укидања виза за носиоце босанскохерцеговачких пасоша?

Визни режим јесте неповољан – визе су релативно скупе, на ограничен су период, а процес аплицирања није једноставан и дуго се чека. Отежано добијање виза није погодило само бх. грађане јер се ради о свеукупној визној политици Велике Британије. Из досадашњих разговора нема назнака да ће доћи до промјене визне политике према БиХ. Међутим, требамо покренути дијалог на највишем нивоу како би добили јаснију слику које критерије требамо испунити као држава како бисмо добили либералнији визни режим.

Наши грађани су  честити и вриједни људи који су обогатили британско друштво

На који начин бисте дефинисали релацију између Босне и Херцеговине и њене дијаспоре у Великој Британији?

Наша дијаспора је изузетно добро интегрисана у британско друштво. У исто вријеме јако су добро организовани кроз удружења, допунске школе, разне догађаје и манифестације. Постоје ту неформалне групе махом млађих људи који се друже, размјењују искуства, шире свој нетwорк. Мој дојам је да дијаспора великим дијелом жели имати јак однос са својом домовином, не само кроз своје породичне везе, већ и кроз пословне односе, културолошку и образовну размјену. Они сјајно представљају нашу земљу овдје као добри, честити, вриједни људи који су обогатили британско друштво.

Од рата па на овамо функцију амбасадора обављало је десетак Ваших колега, сарадња бх. дијаспоре и њихових удружења са челником Амбасаде Босне и Херцеговине у Лондону најчешће је зависила из које политичке опције је долазио амбасадор, каква ће Ваша сарадња бити с нашим људима овдје у Великој Британији и Републици Ирској с обзиром да нерезидентно покривате и ову земљу?

Мој став је да је Амбасада кућа свих Босанаца и Херцеговаца који живе у Великој Британији. Врата Амбасаде и мог уреда су увијек отворена. Одазвао сам се и одазват ћу се свим позивима на дружења, манифестације, радне састанке које добијем. Наша дијаспора овдје представља невјероватан људски ресурс и урадит ћу све да се повежем са што више људи и организација како бисмо заједно радили на промоцији заједничких вриједности и интереса.

По неким процјенама у Великој Британији и Републици Ирској живи око 10.000 особа порјеклом из Босне и Херцеговине. Та цифра није коначна, јер свакодневно у ове двије дестинације у потрази за бољим животом, долазе и држављани Босне и Херцеговине који имају хрватске пасоше. У овом онлине свијету први контакт с Амбасадом иде путем веб странице, нажалост веб страница Амбасаде није допуњавана скоро годину дана. Како онда и на који начин амбасадор Босне и Херцеговине у Лондону може комуницирати с нашим грађанима које тренутно представља.

Да, проблем веб странице сам одмах препознао као приоритетно питање. Стару страницу смо уклонили због застарјелих информација, али и формата, радимо на изради нове, прикладније веб странице. У међувремену, отворили смо фејзбук профил Амбасаде на којем се могу пратити активности Амбасаде, али и добити контакт информације, одређене конзуларне информације итд. Веб адреса је www.facebook.com/BiHinUK .Такођер, ја сам присутан и на Твитеру гдје исто тако можемо размијенити информације, @VanjaFil76

Разговарао: Намик Алимајсторовић

Преузето: БХДИНФОДЕСК