Наша позната пианистица Александра Романић, са мјестом боравка у Њемачкој, одржала је наставницима и ученицима Средње музичке школе у Сарајеву  мајсторски курс интерпретације клавирске музике и предавање на тему “Савремене тенденције у музичкој педагогији”. Њен ангажман организован је у оквиру активности преноса знања пројекта „Дијаспора за развој“ (Д4Д) – што је пројекат Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине и Владе Швицарске, у партнерству са Развојним програмом Уједињених нација (УНДП) и Међународном организацијом за миграције (ИОМ).

О активностима на преносу знања из исељеништва у БиХ, Александра каже да су изванредне јер  дају могућности младим људима у БиХ да стекну увид у оно шта се дешава у свијету у областима којима се баве. Пројекат је користан обострано: младим људима доноси знања и искуства из свијета, а стручњацима из исељеништва радост да могу допринијети њиховом професионалном развоју.

Сретна је што учествује у пројекту и из разлога што се и сама школовала на Нижој и Средњој музичкој школи и радила на Музичкој академији у Сарајеву, па је значајан дио младости провела управо у тим просторима. Познаје и наставнике и наставнице и заједно с њима чини једну велику пијанистичку фамилију. Управо захваљујући добром наставничком кадру, дјеца су јако добро припремљена. Иако има хвале за наше музичко образовање, Александра сматра да би било добро мало га проширити у смислу да музичким образовањем буде обухваћено више дјеце. Нама је срећа да се у класичној музици није пуно промијенило у смислу технолошког приступа инструментима, каже Александра, клавир је 300 година стар, виолина још старија и што се тиче тог дијела ми немамо велики заостатак за Западом. Природа посла у класичној музиције је другачија, овдје се развија фантазија,  неки други поглед на свијет, не технолошки, већ имагинарни свијет, што не значи да неко од ових младих људи неће једног дани бити велики изумитељ нечега, неко ко је способан једну клавирску сонату одсвирати од почетка до краја и знати те законитости, ту конструкцију, ту тонску архитектуру, он ће можда бити успјешан у пуно других области. Зато је става да  сваком дјетету у БиХ треба пружити прилику да научи свирати неки инструмент као што зна читати, писати и возити бициклo.

Што се тиче интереса исељеништва да допринесе развоју БиХ, Александра каже да свако воли оно мјесто гдје је одрастао, као и оне људе с којима је провео неко вријеме. Наша дјеца која су се нашла у избјеглиштву у узрасту основне и средње школе, постигли су фантастичне резултате у земљама пријема, јако су се добро показали у школи захваљујући нашем образовању а били су и мотивирани да раде. Завршили су факултете чиме су стекли добру одскочну даску да се професионално етаблирају у земљама пријема.  Не види у исељеништву никога коме је свеједно у односу на БиХ, на што указују и њихови редовни доласци у БиХ, посјете родитељима и родбини и радосна празнична окупљања.

Циљ предавања пианистице Александре Романић у Средњој музичкој школи у Сарајеву је био допринијети развоју и афирмацији музичке умјетности кроз пренос њеног дугогодишњег искуства на концертним подијима широм свијета младим пианистима из БиХ и  упутити наставнике клавира и студенте у савремене токове интерпретативне умјетности, те дати колегама из БиХ импулсе како користити информације и нове трендове у музичком одгоју и извођачкој умјетности.